-
-
-
-
-
-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Kasbiy etika va etiket
Mazkur o’quv qo’llanmada хizmat ko’rsatish sohasi хodimlarining kasb aхloqi, etikasi va etiket qoidalari, kategoriyalari, prinsip va normalari hamda хodimlarning muomala madaniyati, mijozlar bilan yuz beradigan nizolarni bartaraf etish usullari, хizmatga aloqador muzokaralarni olib borish, servis sohasidagi psiхologik nuqtai nazarlar, shaхs va shaхslararo munosabatlar, etiket qoidalarini o’rgatish ko’zda tutilgan. Talabalar kelajakda jahon hamjamiyatiga chiqishi, undan munosib o’rin olib, teng mavqeda bo’lishlari uchun ham kasbiy etika va etiket qoidalarini bilishlari zarurdir.
-
Алгебра ва сонлар назарияси 1-қисм
Қўлланма Алгебра ва сонлар назарияси курсининг II қисми бўлиб, унда бутун сонлар ва бўлиниш назарияси, комплекс ва ҳақиқий сонлар майдони устида кўпхадлар, ҳалқа, ҳалкаларнннг изоморфлиги, бутунлик соҳалари каби масалалар ёритилган. Бир қанча мисоллар ишлари кўрсатилган.
-
Русский язык
Учебное пособие включены разделы «Орфография», «Пунктуация», «Культура речи и стилистика», даны практически необходимые сведения по морфологии и синтаксису. Особое внимание уделено трудным случаям правописания.
-
ижтимоий экологияга
Сайёрамиз қиёфасига антропоген таъсир ҳозир геологик жараёнлар билан таққосланадиган бўлиб қолди, баъзи бир холларда улардан хам ўтиб кетади. Экологик ҳалокат кўз ўнгимизда даҳшатли тахминдан олдини олиб бўлмайдиган вокеликка айланмокда. Масала фақат ана шу халокатдан сакланиш устида эмас. Ган унинг таркалишини камайтириш, сайёрамизни ҳозирги аҳволга олиб келиб қўйган замонавий цивилизациянинг техноген, ва ижтимоий-маданий оқибатлари шиддатини тўхтатиш устидадир. Лекин бу содир бўлаётган воқеалар сабаблари тўғрисида ўйлашга кечикилди, деган маънони билдирмайди. Аксинча, агар ўша сабабларии охиригача англаб олиниб, уни чуқурроқ тадкик қилинмаса, салбий окибатлардан кутулиш учун қилинадиган барча шошилинч чоралар аксига олиб аҳволни янада ёмонлаштириши мумкин
-
ГИДРОЭКОЛОГИЯ
Гидроэкология сув экологияси укув дарслигида'Ер шаридаги сун бойликлари, так.симланиши, сув хавзаларини хилма-хиллигининг тула баёни билан бир к.аторда Урта Осиёни турли табиий ва сунъий СУВ хаВЗaJШрининг хиллари, сувларининг хажми, уларда учраётган организмларнинг усиш, купайиш, таркалиш, фасллар буйича узгариш к.онуниятлари, )кологик гурухлари, махсулдорлиги, характерли усимлик ва сув Х,айвонларининг турлари х.ак.ида маълумотлар ва сувдан фойдаланиш йуллари ёритилган.
-
Геоэкология асослари
Табиат билан жамият ўртасидаги ўзаро муносабат, жиддийлашиб унинг экологик ва ижтимоий- иқтисодий оқибатлари кучайиб бораётган бир фурсатда география фанининг аҳамияти борган сари фаоллашмоқда. Чунки география фани табиат қонунлари ва қонуниятларини, жамиятнинг ривожланиш қонунларини яхши англаган ҳолда бу Муаммонинг ечимини бошқа фанларга нисбатан равишда тўғри ҳал қилишга қодир. мажмуали Экологик вазиятлар таҳликали бўлиб бораётган бир шароитда атроф муҳитни ўрганиш, экологик аҳволни илмий тарзда баҳолаш, тегишли чора-тадбирларни ишлаб чиқиш замон талабига айланган. Экологик вазият ва унинг макон ва вақт мобайнида ўзгаришини ўрганиш ўта долзарблиги билан ажралиб туради.. «Геоэкология» курсининг мазмуни. «Геоэкология
-
Эрта ташхис ва илк аралашув
Ушбу қўлланма боланинг ривожланишини тавсифлаб бериб мазкур мураккаб жараённинг барча томонларини қамраб олади. Болани парваришловчи катталар, боланинг ҳар бир ривожланиши босқичида бола учун қандай имкониятлар очилиши тўғрисида тўлиқ маълумот олишлари мумкин.
-
География ва ландшафт экологияси.
Самарқанд давлат университетида узоқ йиллар давомида шаклланган географии мактабининг вакиллари география измининг турли йўналишларида ўзларининг илмий- тадқиқот ишларини олиб боришади. Бу йўналишлар ландшафтшуносликдаги региона. типологик ва парагенетик комплексларни ландшафт карталаштириш, микрозоналом- тириш, табиатда мавжуд бўлган ландшафт комплексларининг асимметриялигини асослаб бериш, ландшафт экологияси, геоэкологик вазиятларни оптималлаштириш. экотуризмни ривожлантириш, антропоген зандшафтларни тадқиқ этиш, ер-сув ресурслардан оқилона фойдаланиш, тиббий зандшафтшуносликни ривожлантириш, гидрологик текширишлар олиб бориш кабилардан иборат. Мазкур тўпламда ана шу йўналишларда олиб борилган илмий тадқиқот ишларнинг натижалари баён этилган.
-
Аллергия к стафилококкам
Книга рассчитана на аллергологов, иммунологов, эпидемиологов, терапевтов, оториноларингологов, педиатров и других специалистов.
-
БОЛАЛАРНИ ТАБИАТ БИЛАН ТАНИШТИРИШ МЕТОДИКАСИ
Мазкур ўқув қўлланмада «Болаларни табиат билан таништириш методикаси» фанининг мақсади, вазифалари, мазмуни, қонуниятлари, тамойиллари, методлари ҳамда мактабгача ёшдаги болаларни табиат билан таништиришнинг илмий амалий асослари. Табиат билан таништириш методикаси фани бўлажак тарбиячиларни болаларни табиатга нисбатан масъуллик, ватанга муҳаббат каби туйғуларини шакллантириш, билим ва маҳоратга эга бўлишини таъминлайди.
-
Kasb ta'limi praktikumi (chilangarlikdan amaliy ishlar)
Qo’llanmada o’quv-ishlab chiqarish kartalari kiritilgan bo’lib, ularda chilangarlik ishlaridan ko’zda tutilgan maqsad, foydalaniladigan jihozlar, asboblar va moslamalar ko’rsatilgan; ishlab chiqarishga oid masalalar va mashqlar, misollar yechish yo’llari va javoblari bilan berilgan. Chilangarlik ishlarini bajarishga oid yangi topshiriqlarni bajarishda bilim, malaka, ko’nikmalarni shakllantirish usullari yaratilgan. Hisoblash texnikasi va talabalarning amaliy ishlarida ularning tatbiqiy axamiyati to’g’risidagi ma’lumotlar bilan to’ldirilgan.
-
Биологияни_ўқитишнинг_умумий_методикаси
Ушбу ўқув қўлланма муаллифлар жамоаси томонвдан ёзилган бўлиб, биология ўқитиш методикасининг мақсад ва вазифалари, ривожланиш тарихи, биолопш ўкитишнинг долзарб муаммоларига доир маълумотларни ўз ичига олган. Ўқув қўлланмадаги мавэулар муаплифлар орасида куйидагача тақсимланган: «Кириш», «Биологик таълимнинг роли», «Биология ўқитиш методикасининг ривожланиш тарихи», «Биологиядаи давтшт таглим ставдарти ва ўқув дастури», «Биологая дарсликлари таҳдили», «Биологаяни ўқитиш воситалари», «Синфдан ташқари машғулотлар» мавзуларини профессор
-
Лекарственные средства
Книга рассчитана для врачей а также, студентов учащихся в факультете фармакотерапии.
-
БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТ ВА ТАБИАТШУНОСЛИК АСОСларИ
Дарсликда «Барқарор тараққиёт» концепцияси ва табиатдан фойдаланиш муаммолари, Ўзбекистон Республикасидаги сув ва ер ресурсларининг ҳолати ва улардан барқарор фойдаланиш муаммолари, атмосферани муҳофаза қилишнинг миллий ва ҳорижий тажрибалари, биохилма-хилликни сақлаш, чиқиндиларни бошқариш, глобал иқлим ўзгаришлари ва унинг салбий оқибатларига қарши кураш, экологик хавфсизликни таъминлашнинг устувор жиҳатлари, атроф-муҳит ва иқтисодий муносабатлар каби масалалар уйғунлиқда таҳлил этилган. Мазкур дарсликнинг илмий-методик аҳамияти катта бўлиб, юртимизда барқарор тараққиёт тамойилларини таълим жараёнига интеграциялашда жуда муҳим масалалардан саналади.
-
Ishlab chiqarishni avtomatlashtirish asoslari
Mazkur o’quv qo’llanma ishlab chiqarish kompleks mexanizasiyalash va avtomatlashtirishning asosiy usullari, iqtisodiy samaradorlikni baholash mezonlari, texnologik jarayonlarni boshqarish sikillarini hisoblash usullari keltirilgan. Ishlab chiqarish mexanizasiyalash va avtomatlashtirishning texnik vositalari haqida ma’lumotlar berilgan, asosiy hamda yordamchi jihozlarni avtomatlashtirish vositalari, sanoat robotlari va manipulyatorlari, avtomat liniyalar va avtomat zavodlar to’g’risida ma’lumotlar shuningdek, boshqaruvning eng umumiy struktura va funksional texnologik sxemalari va tizimlari keltirilgan.
-
ЭВОЛЮЦИОННЫЕ ПРЕОБРАЗОВАНИЯ ДВУСТВОРЧАТЫХ МОЛЛЮСКОВ АРАЛЬСКОГО МОРЯ В УСЛОВИЯХ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО КРИЗИСА
В результате современного кризиса экосистемы Аральского моря произошло вымирание флоры и фауны, которое всегда предшествовало взрыву видообразования в геологическом прошлом. Смена типа продуцирования первичного органического вещества, сопровождающаяся повышением трофности водной толщи, обусловила переход анагенетической эволюции экосистемы Аральского моря к этапу, когда ведущая роль принадлежит диверсификационным процессам, в результате развития которых началось частичное восстановление структуры экосистемы.