-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Тергов давом этади
Шокир Абдулазиз қатор насрий китоблар муалифи. Унинг "Тергов давом этади" детектив қисса, ҳикоя ва ҳажвиялар тўпламида ҳаётимизда содир бўлиб турган бир қатор воқеалар қаламга олинган. Асарлардаги енгил юмор орқали фош этиш усуллари албатта, китобхонга манзур бўлиши турган гап.
-
Kuylamasam bo'lmaydi
O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi tomonidan o'tkazilgan "Iste'dod maktabi" yosh ijodkorlar seminarida chop etilishga tavsiya qilingan ushbu kitob sizning kitob javoningizdan joy olar ekan, mutolaadan so'ng yuragingizdagi Ona yutrga, Ona vatanga bo'lgan mehru-mihabbat uchqunlari yanada alangalanishiga chin dildan ishonamiz.
-
Қўшчинор чироқлари
«Кўшчинор чироклари» романида (дастлабки варианти «Қўшчинор», 1946) жамоалаштириш даврининг воқеалари бадиий тасвирланган.
-
Ҳаёт тилсими: З-жилд
Бу жилдга «Ўғлим, қизим, сенга айтаман», «Яшаш тилсими» китобининг айрим боблари, «Келин бўлиш илми», «К ёв бўлиш илми», «Қайнона бўлиш илми», «Оға-инилик илми», «Мураббийлик илми», «Сўз сеҳри» рисолалари жамланди.
-
Жаннатга йўл ёки қиёмат хабарлари
Ушбу китобда Қурони Мажийднинг муборак суралари,Расули Акрам солаллаҳу алайҳи вассаламнинг ҳадиси шарифларига асосланиб, инсонинг тириклик вақтидаги ахлоқу қилмишлари таҳлил қилиниб, охират дунёсига сафар қилганидан кейинги кўргиликлари мантиқан асосли далилар билан акс эттирилган.
-
Дилдаги дур: жилд 2
Дил покланмагунча инсоннинг тили, қўли, йўли покланмайди. Одамзодни минг кўйга соладиган, умрига минг бир фасл олиб кирадиган бу кўнгилдир, бу кўнгил.
-
Бола Алишер
Кафтига қуёш қўндирилгандай чарақлаган, кенг чорхари меҳмонхонада янги явмуд гилам устида тиғиз давра қурган қўноқлар, яқин дўстлар самимий суханварлик ила суҳбат қилурлар.
-
Мен сизни қўмсайман
Бу тўппамдан муаллифнинг сўнгги йилларда меҳр билан битган ижод намуналари ўрин олганки, у албатта сиз, шеърият мухлисларида илиқ таассурот қолдиради.
-
-
Настарин чечаги
Шоира ички изтироб билан сўзлаётган юраги тубига чўккан бир умид, ҳам висол тасаввурида, ҳам ҳижрон тасаввурида шаклланиб Ишк, тарзини пайдо этади.
-
Юлдуз қўнган далалар
У аёл зотига бўлган ҳурмат ва эҳтиром тўла бажо келтирилган, уларнинг ижтимоий турмушимиз, давлат ва жамият ҳаётидаги фаол иштироки узил-кесил таъминланган пайтлардагина бир қадар сусайиши мумкин.
-
Фуркат избранные стихотворения
Прогрессивный узбекский поэт, публицистик, просветитель Закирджан Фуркат (1858-1909) оставил богатое литературние наследие. В этот сборник вошли лучшие произведения поэта.
-
Табассум ҳам таассуф
Бу китобча шоирнинг ҳажвий асарларидан тузилган бўлиб, уларда юлғич ва ҳажвий , ялқов ва бюрократлар, ароқхўр ва сансалорчилар ўткир сатирик тил билан фош қилинади,
-
Бошқарув психологияси
Маълумки, айни даврда руй бераётган ҳар қандай ҳодиса инсоният тафаккурида ўз аксини топади. Фан хам ижтимоий онг шакли шамойилида ўз замонасига ҳос ҳусусиятларни акс этгиради. Шу муносабат билан ҳозирги замон психология фани ўз ривожланишида кескин бурилиш ясаяпти. Муайян давргача назарий масалаларга асосий эътиборни қаратиб келган психология фани олдида қатор амалий вазифаларни ҳал этиш зарурати туғилди. Бундай кечиктириб бўлмас вазифалар, охир оқибатда, инсоният манфаатида, одамларга қулайликлар яратиш йулидаги ҳайрли ишларни амалга ошириш билан боғлиқдир.
-
Помпеянинг сўнгги кунлари
- Ие, Диомедмисан? Зап учрадинг-да! Бугун Главкнинг зиёфатига борасанми? - деди буйи пастроқ, эгнига аслзодаларга ухшаб наридан-бери туникани ёпиб олган киши.
-
Шеърий санъатлар ва мумтоз қофия
Мумтоз адабиёт асарларининг нафосату назокатини теран англаб етиш, улуғ шоирларимизнинг бадиий салоҳиятлари сеҳрини муфассалроқ ўрганиш учун шеърий санъатлар ва қофия илмидан атрофлича хабардор бўлиш талаб этилади. Адабиёт ўқитувчилари, филолог талабалар, мумтоз адабиёт мухлислари рисоладан баҳраманд бўлиб, шеъриятимизнинг нодир асарларига хос гўзалликни янада тўлароқ кашф этадилар.