-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Сайланма
Эркин Воҳидовнинг сайланма асарлари учинчи бор нашр этилмода. Унинг бир жилдлик («Муаббат», 1976) ва икки жилдлик сайланма асарлари («Муаббатнома», «Садоатнома», 1986) ўз ватида адабиёт оламида катта воқеа бўлган эди. Орадан анча ватўтди. Биринчи сайланмага — йигирма беш йил, иккинчисига — ўн беш йил бўлди. Улар ноёб нашрларга айланди.
-
Mehrim sizga
Yosh ijodkorning bu to`plamidan mustaqillik tufayli tobora gullab-yashnayotgan ona Vatan madhi, do`stlari, ustozlari haqidagi she`rlari joy olgan.
-
История всемирной литературы. Том шестой
Шестой том «Истории всемирной литературы» посвящен литературному процессу первой половины XIX века. В этот период во многих регионах — в Западной, Центральной и Восточной Европе, на американском континенте — зарождается или продолжает развиваться романтизм; в ряде европейских литератур складывается новое направление — реализм. В других регионах — в Азии, Африке, на Ближнем и Среднем Востоке накопление качественно новых моментов происходит в русле традиционных жанровых и стилистических систем.
-
Қир устидаги аёл
Аёл!.. Тақдир сўқмоқлари адаштирган дамларда мангу сардоба, кисмат туфонларига дуч келган кунларда мехр қайиғи, кувонч ва ташвишларимизнинг доимий саждагохи... Аммо унинг ўзи кисмат тўфонларида адашиб қолсачи? қадди такдирнинг кутилмаган зарбаларидан эгилган дамларда нима килади? Жамила Эргашеванинг «Қир устидаги аёл» номли романини ўқиш жараёнида адиба билан бирга жавоб излайсиз. Роман кахрамонлари билан бирга қувонасиз, изтироб чекасиз, жонингизни жа- фоларга қўйиб бўлса-да, эзгуликка, пурга интиласиз. Ро- манда оила, халқимизнинг урф-одатлари улугланади.
-
Қутлуғ Ватан
Элимизнинг севимли шоирларидан бири Восит Саъдулла серқирра ижодкор эди. У бадиий ижоднинг кўп жанрларида ўз истеъдодини намоён эта олган. Восит аканинг гўзал ғазаллари эл орасида айниқса машҳур. Шоир таваллудининг 90 йиллиги муносабати билан нашрга тайёрланган унинг дилбар ғазалларидан тузилган мазкур гулдаста - тўплам ҳам ғазал шайдоларининг энг суюкли китоблари қаторидан жой олади, деб умид қиламиз.
-
Асарлар. Тўртинчи жилд
Ушбу китоб Мирмуҳсиннинг қаламига мансуб бўлиб, ҳикоялар ва қиссалар асосида ёзилган.
-
История всемирной литературы. 5-том
Пятый том «Истории всемирной литературы» посвящен XVIII в. Панорама литературы, представленная в нем, отражает процесс дальнейшего углубления неравномерности исторического развития. Если в Европе нарастает кризис феодальной формации, то на остальном пространстве планеты почти незыблемым сохраняется средневековый уклад.
-
Шовқин
Роман, қисса ва бир туркум ҳикоядан таркиб топган ушбу тўпламни соғинч китоби, қўмсовлар китоби деса бўлади. Дарвоқе, ўтган ҳар бир лаҳза асли тарих, адабиёт эса асосан кечган воқелик – ҳолатлар, вазиятлар, тақдирлар тасвири билан иш кўради. Нафсиламри, кечаги кунлару қилмиш-қидирмишлардан қочиб-бекиниб яшаб бўлармиди, айтинг? Аммо муаллиф бунда ўтмиш умр соғинчи ёхуд одатдаги қўмсов – ностальгияни мақсад қилган эмас, бошқа дард, муддаолар ҳам борки, китобни ўқиганда англайсиз.
-
Гераклни нима Kилиш керак
Yozuvchi bu tuplamga kritilgan qissalar va xikoyalarida uquvchilar xayoti, ularning qiziqishlari, atrof-muxitiga munosabatlari qiziqarli ochib berilgan.
-
-
Олам ям-яшил
Тўпламдан жой олган аксарият ҳикояларда ёзувчи эътиборни эзгуликнинг ана шу қирраларига қаратилган.
-
Абадият қонуни
Нодар Думбадзе (1928-1984) нафакат грузин халқининг, балки дунë китобхонларининг севимли адибларидан бири. Унинг «Қуёшни кўряпман», «Мен, бувим, Илико ва Илларион», «Оқ байроклар», «Кукарача» каби асарлари кўпчиликнинг севимли мулкига айланган. Эътиборингизга ҳавола этилаётган «Абадият конуни» романи эса ўз вактида муаллифга беқиёс шон-шуҳрат келтирган. Бугунги кунда кам мазкур асар қўлдан кўйилмай ўқилаётгани янада эътиборлидир. Шу боис уни яна бир бор азиз ўкувчиларга тортиқ қилгимиз келди.
-
Ризолик излаб
Ҳадис илми яшаш, комил инсон бўлиш йўлларини кўрсатувчи нурдир. Агар ихлос билан мутолаа қилсангиз, дардингизга дармон топасиз, хатоларингизни пайқаб қоласиз, кўнглингизда хайрли иштиёқлар туғилади. Инсон қалбан покланмагунча жамиятга фойдаси бўлмас. Ҳадислар эса инсон руҳиятини тозартирувчи халқчил, сингишимли омиллардан биридир. Китобда қирқта ҳадисга суянган ҳолда, инсон дунёсининг синоатлари, руҳият манзаралари, феълидаги афзалликлари ва нуқсонлари ҳақида мулоҳаза юритилди.
-
Рубоийлар
Таниқли шоир Иброҳимжон Аҳмедов узоқ йиллардан бери шеъриятнинг турли жанрларида ижод қилиб келади. Унинг "Қалб нури", "Кўнгил чашмалари", Гулдаста" (альманах), "Нафосат гулдастаси" (альманах), Ҳаёт завқи" ва бошқа китоблари нашр этилган. Шоирнинг ушбу китобига эса етти юздан ортиқ энг сара рубоийлари сараланиб киритилди.
-
Жаннат ўзи қайдадир
Эркин Аъзамнинг ушбу китобига унинг асосан кейинги бир йиллик ижодий махсули жамланди. Турли жанрга мансуб бу асарларни замон ва замондошлар қақидаги безовта ўйлар бирлаштириб туради. Тўпламдан, шунингдек, адибнинг «Тафаккур» журналига мўлжаллаб ёзган публицистик иқралари ҳам ўрин олган.
-
Инсон орзусига хали етмаган
Мазкур китоб муаллифлар М.Хўжаев ва Н.Солиевнинг юртимиз тарихи, табиати, адабиёт ва санъат, маданияти борасидаги ижтимоий-маърифий, илмий- бадиий суҳбатлари асосида яратилган. Турли вақт ва шароитларда кечган сухбат давомида тафаккур бахси, мунозаралари намоён бўлади. Тарихимиз, маънавий-маърифий ҳаётимизга оид му- лоқотлар сиз азиз китобхонларда ҳам кизиқиши уйғотади, суҳбатга чорлайди деб умид қиламиз.