-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Багрикенглик динларнинг маьрифий асоси
Укув кулланма олий таьлим муассасаларида маданиятшунослик маданий антропология каби фанларни утишда хам фойдаланиш тавсия этилади
-
МЕТОДИЧЕСКИЕ УКАЗАНИЯ ПО ПРОВЕДЕНИЮ ПРАКТИЧЕСКИХ ЗАНЯТИЙ ПО КУРСУ "ИНЖЕ НАЯ ЭНЗИМОЛОГИЯ"
Данные методические указания по проведению практических занятий по курсу "Инженерная энзимология" включают в себя описания ряда методов очистки, выделения, определения активности ферментных препаратов, используемых в инженерной энзимологии. Также содержат краткий теоретический материал для более лучшего усвоения материала и выполнения практических занятий. Кроме того, предлагаются в конце каждого раздела вопросы для проверки полученных знаний студентами.
-
Замонавий ахборот ва коммуникация технологиялари ҳамда интернет тизимини янада ривожлантириш, уларни ҳар бир оила ҳаётига жорий этеш ва кенг ўзлаштириш бўйича тренинг курслари қўлланмаси
Замонавий ахборот ва коммуникация технологиялари ҳамда интернет тизимини янада ривожлантириш, уларни ҳар бир оила ҳаётига жорий этеш ва кенг ўзлаштириш бўйича тренинг курслари қўлланмаси
-
AYFAT ЖУРНАЛИСТИКА РЕКЛАМА ПАБЛИК РИЛЕЙШНЗ
Узбекистонда ва умуман МДХ мамлакатларида ун икки йил давом этаетган шуролар тузумидан кейинги ^аётда катта узгаришлар юз берди. Шу боне оммавий ахборот воситала — рининг мазмун ва мо^ригги ^ам кескин узгарди. Бу узгариш -лар айни^га XX1 аср бошида Интернет ва ю^ори компьютер технологияларининг жадал равишда ривожланаётгани билан бевосита боклик.
-
QARAQALPAQ TILINDE METAFORALARDIN STILLIK QOLLANiLIWI
Monogratiyada Qzbckstan ham Qaraqalpaqstan xaliq shayiri, qaraqalpaq ddebiyati maydanmda dziniii belgili oral bar shayir T. Jumamuratovtih pocziyasinin tilinde metaforalardin slillik qollaniliw dzgeshelikleri ilimiy kozqarastan izertlendi. Qaraqalpaq tili iliminde korkem fhigarma tilinin, sonin isliinde metaforalardin stillik dzgeshe- liklerin izertlew bagdarinda izertlew alip barildi. Sonin menen birge, usi kunge .shekcmgi ilimiy jetiskenlikler esapqa alindi, til iliminde usi kunge shekem crisilgen teoriyaliq jetiskenlikler ilimiy dercklcr retinde basshiliqqa alindi.
-
КУШ ПАТИ
Бугунш узбек шеъриятида узига хос овозга — ранглар ох,англарига, оханглар рангларига уз ралами Кадар содидликда ижодэтиб келаётган танихли шоир Турсун Алининг ушбу "1^уш пати" тулламида она Ватан манзаралари, инсон рухий оламининг ерхин ва эзгин холатлари кунгил рангларида, харорат билан мухр зтнлган десак, хато булмас. Уйлаймизки, азиз шеърхон, Шеърга — КуЕ1ГИЛга — Узликка элтупчи ушбу манзумалар, шубхасиз, юрагингиз мулкига айланажак!
-
HAYOTIY FAOLIYAT XAVFSIZLIGI
0 ‘quv qo'llanmada mehnat qonunchiligi, gigiyenasi va sanoat sanitariyasi, ishlab chiqarish binolarini yoritish, shovqin va titrash, elektr xavfsizligi, og'ir qo‘l mehnatini mexanizatsiyalash va avtomatlashtirish, korxona hududini obo- donlashtirish, yong'in xavfsizligini ta’minlash kabi masalalar yoritilgan.
-
ЛОМОНОСОВ
Летом 1724 года к императору Петру I явился советник берг-коллегии Василий Никитич Татищев. Берг-коллсгин ведала в то время всеми рудниками. Но Татищев интересовался не только горным делом. Это был человек способный, деятельный и любознательный. Он готов был строить металлургические заводы и вместе с тем усердно изучать географию и историю России.
-
МЕТОДИЧЕСКОЕ ПОСОБИЕ ПО КУРСУ «ОСНОВЫ БИОЛОГИЧЕСКОЙ СПЕЦИФИЧНОНСТИ»
Курс "Основы биологической специфичности" включает в себя изложение законов биологической специфичности на различных уровнях организации живой материи: от взаимодействия простых молекул и макромолекул, через более сложные взаимодействия (антиген-антитело) до клеточного и организменного проявлений биологической специфичности. Методическое пособие по курсу "Основы биологической специфичности" включает в себя такие разделы как специфичность фермент-субстратных взаимодействий. специфичность иммунных ответов и специфичность транспорта в эукариотической клетке.
-
КУЧМАС МУЛКНИ СОТИШ ШАРТНОМАСИ
Мамлакатимнзда бозор муносабатлари тизнмини шакллантирилиши, унннг хуку кии асослари вужудга келтирилинш шартнома ва бигимларнн ижтимоий хаётпи хуку кий гартибга солувчи асосий воситага айланишига олнб келдм. Бугу лги кунда фукаролар. юридик шахслар ва бошка субъектлар Ургасидаги муносабаглар шартномалар тучищ оркалн расмнйланпнрилмокда. Бирок шартномаларга нисбатан куйидадшан талабларга кар доим хам риоя килинаётгани пук. Айникса. узига хос расмнйлаштиришнн талаб киладнган ва давлат руйхатидан Утказилиши лозим булган шартномалар да бу \олат куилаб учрайди. Хусусан, кучмас мулкларни сотиш шартпомаларинн гузнш ва расмийлаштиришда. кучмас мулк сотилганда у жойлашган ср учаскасннинг хукукий макомини белгилаш муносабатларида конунда бел1 иланган талабларга риоя кнлмаслик амалиёгдаги учи га хос муаммолардан бирндир.
-
Умумий ва анорганик кимё
Мазкур ўқув қўлланмада умумий ва анорганик кимёнинг назарий масалалари. шунингдек кимёвий элементлар ва улар бирикмаларининг хоссалари, олиниши ва амалий аҳамияти дастур асосида изчилликда баён этилган. Китобда маҳаллий материалларни ёритишга алоҳида эътибор берилган. Ўқув кулланма педагогика олий укув юртларининг талабалари учун мўлжалланган.
-
Химиядан билим олишни ва фойдаланишни ўрганайлик
Китобда химиядан дарсларда ва уйда мустақил ишлаш усулларини ишлаб чиқиш хақида хикоя қилинади.
-
Дин фалсафаси
Укув кулланма диннинг ижтимоий тарихий мохияти функсиялари маьнавий маданиятнинг структуравий элементи сифатидаги хусусиятлари тахлил килинади.....
-
ЛОЙИХАТАХЛИЛИ
Ушбу укув цулланмадн инвестиция лойихаларнни молил вий-икдисодий бадолншнинг услубий асослари на усуллнри, лой-ихаларпинг мохияти на уларни тайёрлаш, лойиха тахлили кон цепцияеи ita ломихяларни тнхлил килншнинг турли жпхатлари ёритилган; лойихаларнн техник, институционал, ижтимоий, :»ко-логик, молиявий ва иктисодий та длил килшп магалалари алоди-да-алохдоа мавзуларда берилган; шушшгдек, лойихддарнннг таваккал хнвфини бахолнш мавзуси урин олган. Кулллнма иктисодиёт йумялишида твълим олинаётган та-лабаларга мулжалланган. Ундин лопнхаларнн тузнш на тахлнл килиш билан шуп'лланувчилар хам фойдаланишлари мумкин.
-
КУЧАДАН КЕЛГАН БОЛА
аётда нималар булмайди, дейсиз. Атрофимиэ турли кунгилли-кунгилсиз, яхши-ёмон во^еа-^одисаларга гула. Аммо уддабурон инсошина бундай «боши берк куча»лардан чициб кета олади. ^икоямиз ^а^рамони ^ам ёш булишига ^арамай, виждонлмлиги, ^алоллиги сабабли уз йулини топиб, сила саодатини таъминлай олди. Муваффаи;иятга эришиш буйича у ^еч кимдан оркада цолмади, деб уйлаймиз. У^инг ва ибрат олинг, дея уни эътиборингизга ^авола этаётирмиз.
-
ЛОГОПЕДИЯ
Ушбу дарсликда логооедиянинг назарий ш методологи к асослари; -нутк камчиликларининг гурлари ва уларни бар тара ф эти щ; ривожла-нишида камчи лиги булган болалар билан ал и б бормладиган логопедик ишларнинг уз и га хос хусусиятлари; мактабгача тарбия ёшндаги болаларда нутрнинг ривожл а н маган лиги хамда уларни у ки шит ва тарбиялаш маса-дадари; нутк бузилишларининг олдини олиш ишлари ёритилди.