-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Шоҳ Эдип: Трагедия
Машъум иғволар тўрига тушиб қолган, лекин ҳеч нарсадан хабари бўлмаган одамнинг фожиаси бу.
-
Dunyodagi eng baxtli odam
Ushbu to'plamda bolalar va kattalarga mo'ljallangan sara hikoyalar o'rin olgan.
-
Мукаммал асарлар тўпллами 9-том ( Йигирма томлик Хамса Лайли ва Мажнун)
Мазкур асарда асарлар шоир томонидан «Хамса» Лайли ва Мажнун асари киритилган. Шунинг учун айрим шеърларда шоир томонидан қилинган тузатиш ва ўзгаришлар бўлиши мумкин.
-
Qiyomat qarz drama
Ikki pardali o`n bir ko`rinishli drama. Qatnashuvchilar: Sulaymon ota, G`ulom aka, Zebi xola, Nazarov-vrach, Sodiq, Anvara, Nazarov, Mamarasul, Zarifa, Zarifaning ota-onasi
-
Қилич ва қалқон
1940 йил ёз кезлари Ригада немис миллатидан бўлган совет фуқароси ўлдирилди. Латвия жиноят қидирув ходимлари қотиллик ампула портлаган чоғда пайдо бўладиган шиддатли буғ оқими одамни шу заҳотиёқ тил тортқизмай ҳалок қиладиган калий цианид ампуласи билан ўқланувчи махсус қурол ёрдамида амалга оширилганлигини аниқладилар.
-
Шўродан қолган одамлар
«Шўродан долган одамлар» асарида цамоцхона нозири ҳибсдаги уз углини онасининг жанозасига конвой сифатида олиб бориш воқеаси мисолида парокандаликка юз тутган тузумнинг танг аҳволи, чорасизлик ва унинг оқибатида юзага келган иллатлар ҳикоя қилинади. «Эски арава» ҳиссасида эса жаҳаннамдан келган амалдорларни иззат-хурмат билан кутиб олган лаганбардор юртфурушлар фош этилган.
-
Элжернонга аталган гуллар
Дэниел Кизнинг "Элжернонга аталган гуллар" асари АҚШда адабиёт бўйича мактаб дастурига киритилган китоблардан биридир. Асар 1966 йилнинг энг зўр романи деб топилган, "Небула" ва "Ҳюго" мукофотини олган.Дэниел Киз асарни 14 йил мобайнида ҳаётида рўй берган воқеалар билан бойитиб борган.
-
Мукаммал асарлар тўплами 8-том ( Йигирма томлик Хамса Фарҳод ва Ширин)
Мазкур асарда шоир томонидан «Хазойин ул-маоний»га киритилган. Шунинг учун айрим шеърларда шоир томонидан қилинган тузатиш ва ўзгаришлар бўлиши мумкин.
-
-
Msensk Uyezdidan chiqqan Makbet xonim
Yozuvchi asarlarida chor Rossiyasi davrida zahmatkash xalqning boshidan kechirgan jabr-zulmlari yorqin bo'yoqlarda tasvirlanadi, dinni niqob qilgan nopok kimsalarning mol-dunyo orttirish yo'lida qilgan tubanliklari, hiyla-nayranglari kuchli satira tig'iga olinadi.
-
Мукаммал асарлар тўплами 7-том (Йигирма томлик Хамса Ҳайратул-аброр)
«Хамса» достонлари ўтмишда, хусусан XV— XVIII асрларда қўлёзма ҳолида, сўнгги XIX аср охири ва XX аср бошларида тошбосма нашрларда халқ орасида тарқалди.
-
Кабутарлар баланд учади
Қиссада Венгриялик бир оиланинг мусовир юртда чеккан машаққатлари қаламга олинган. Оила аъзолари Швейцарияга кўчиб бориб, у ерда янги ҳаёт бошлаш йўлида катта қийинчиликларни бошидан кечирадилар, ҳаёт қозонида қайнаб, тобланадилар.
-
Chodirxayol
Elimizning atoqli va ardoqli ijodkori, O'zbekiston xalq yozuchis: Asqad Muxtor XX asr o'zbek adabiyoti rivojiga salmoqli hissa qoshgan adiblardan biri hisoblanadi. Uning she'r, hikoya, qissa va romanlar tesha tegmagan voqealarga va xarakterlarga boyligi bilan hamisha o'quvchini hayajonga solgan. Adibning asarlarida odob-axloq, ma'naviy olam, ilmliy qadriyatlar, sho'ro davri adolatsizliklari dadil yoritiladi.
-
Афғон қиз
Ишқдан сармаст йигит ва қизнинг тақдир йўллари айро тушади. Қиз олис пойтахтга ўқишга кетади, йигит эса ҳарбий хизматга чақирилади.
-
Мукаммал асарлар тўплами 6-том (Йигирма томлик Хазойин Ул-Маоний Фавойид ул-кибар)
Ушбу асарда Алишур Навоий қаламига мансуб мисралар акс эттирилган.
-
Ишқ гаҳари
Ҳофиз Шерозий нафақат Шарқ, балки жаҳон сўз санъатининг забардаст намоёндаларидан ҳисобланади. Шарқда уни "Лисон ул-ғайб" - «ғойибнинг тили» деб улуғлашган бўлса, Ғарбда Хёте. Ҳейне, Baiipon, Вольтер каби буюк адиблар қаторида ардоқлашган. Шарқда Шероз булбулининг жонбахш навосидан баҳраманд бўлмаган, унга эргашмаган, ундан таъсирланмаган ижодкорнииг ўзи иўқ. Шеърият шинавандаларининг эҳтиёжларини ҳисобга олиб, Ҳофиз ижодидан тартиб берилган ушбу тўпламда унинг ўзбек тилига ўгирилган деярли ҳамма асарлари қамраб олинди.