-
-
San’at. San’atshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Masterworks of Chinese figure painting yuan dynasty (AD 1271-1368)
This book presents a collection of exquisite Chinese figure paintings from the Yuan Dynasty, showcasing the unique styles and techniques of the period. It includes detailed reproductions of artworks along with insightful commentary and analysis, providing readers with a comprehensive understanding of the artistic achievements of this era
-
中国人物画经: 北宋卷 (Masterworks of Chinese figure painting: Northern song dynasty)
Эта книга посвящена шедеврам китайской фигурной живописи периода Северной Сун (960-1127 гг.). В ней представлены работы выдающихся художников этого времени, исследуются их стили и вклад в искусство. Книга содержит множество иллюстраций, предоставляя читателю уникальную возможность оценить эстетические и исторические аспекты искусства Северной Сун. Издание также включает анализ художественных техник и материалов, использованных в то время
-
Собрание сочинений. том-3
Рассказывая о своей встрече с Есениным за две недели до его смерти, Н. Асеев вспоминает: «В тот вечер он читал «Черного человека», вещь, которую он очень ценил и над которой, по его словам, работал больше двух лет.
-
-
-
-
-
ҚЎРБОШИ MAДAMИHБEK (ХУЖЖАТЛИ ҚИССА)
Ўтган йили Муҳаммад Аминбек Ахмадбек таваллуд топганига 100 йил тўлди. Лекин афсуски, айрим газета ва журналларда чиққан мақолалардан ташқари бирор ерда бу ҳодиса нишонланмадию Ёки ҳамон Мадаминбек ҳақида бир фикрга келганимиз йўқми? Яқин 6up acpлик keчмишимиз ҳam фожеаларга тўла кечди. Бир пайтлар буюк Темур бобомиздан томонидан ягона давлатга бирлаштирилган Туркистон ноқобил хукумдорларнинг тожу-тахт талашишлари туфайли бўлиниб- парчаланиб кетди.
-
-
Зарбулмасал
Гулханийнинг машҳур ва ажойиб асари «Зарбулмасал»да халқ мақоллари (Гулханийнинг айтишича, 400 оммавий мақол), қисман Гулханийнинг ўзи яратган мақолсимон ҳикматли сўзлар, қисман сажлар (қофияли наср), қисман матал ва ривоят-лар тўпланган.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ Йигирма томлик Иккинчи том
«Мукаммал асарлар тўплами»нинг I томи Алишер Навоийнинг «Бадойиъ ул-бидоя», II томи «Наводир ун-ниҳоя» девонларидаи иборат бўлиб, улар биринчи марта чоп этилмоқда. Алишер Навоийнинг «Наводир ун-ниҳоя» девонига кирган ғазаллар чуқур ижтимоий мазмуни, илғор инсорпарварлик ғоялари, ўз даври ҳаёт воқеаларига зийраклик билан муносабат билдириши жиҳатидан катта аҳамиятга молик. Бу шеърларда Навоийнинг фалсафий-ижтимоий, маърифий, тарбиявий қарашлари ўзининг юксак бадиий инъикосини топган. Улар шунинг учун ҳам боқий умр топганлар. «Наводир ун-ниҳоя» девонига жамланган ғазаллар кейинчалик Навоий томонидан тузилган тўрт девондан иборат «Хазойин ул-маоний»га киритилган бўлиб, тақсимоти қуйидагича: «Ғаройиб ус-сиғар»га—64 ғазал. «Наводир уш-шабоб»га—331 ғазал. «Бадойиъ ул-васат»га—213 ғазал. «Фавойид ул-кибар»га —196 ғазал.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ "БАДОЙИЪ УЛ-БИДОЯ " Йигирма томлик 1-жилд
Ўзбек халқининг улуғ мутафаккир шоири Алишер Навоий (1441—1501) дан Шарқ классик адабиётининг барча жанрларига оид жуда катта ҳажмдаги бой мерос етиб келган. Ўз даврида юксак гуманистик ғояларни бадиий баркамоллик билан ифодалаб берган адиб асарлари асрлардан асрларга, насллардан наслларга ўтиб ардоқланиб келди. Янги авлодларнинг эзгу умидлари, ажойиб орзулари зуҳури йўлида ҳам илҳомбахш кучга айланди. Шунинг учун ҳам улар инқилобгача бўлган даврда қўлёзма ва босма ҳолида кенг тарқалди. Шоир асарларининг республикамиздагина эмас; балки жаҳон кутубхоналарида маълум бўлган нусхалари шундан далолат беради. Мазкур тўплам Алишер Навоий меросини тўлиқ қамраб олади ва илмий нашрлар типида изоҳлар билан таъминланади. Мазкур нашрда бу девонлар Навоий тузган тартиб ва ҳажмда берилган бўлиб, улар қуйидаги томларни ташкил этади. Ш том. «Ғаройиб ус-сиғар», девон. IV том. «Наводир уш-шабоб», девон. V том. «Бадойиъ ул-васат», девон. VI том. «Фавойид ул-кибар», девон.
-
HAQIQAT TALABGORIMIZ
Ушбу китобга таниқли публицист, шоир, таржимон ва адабиётшунос Карим Баҳриевнинг турли йилларда битил ган адабий мақолалари ҳамда адабиёт хусусидаги суҳбатлари жамланди. Маълумки, муаллиф долзарб мавзуларда битилган, муаммоли масалалар кўтарилган публицистик, сиёсий мақо лалар устаси, қисқаси, маҳоратли журналистдир. Мазкур китобда адибни йирик адабий тадқиқотчи, адабиётшунос сифатида кашф этамиз, бадиий олами ва қарашлари билан танишамиз.
-
BAXTIYOR GЕNJAMUROD YURAKNING O‘RTLI OSMONI
aniqli qoraqalpoq shoiri, O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan madaniyat xodimi Baxtiyor Genjamurodning she’rlari markaziy matbuot nashrlarida muntazam chop etib kelinadi. Shoirning “O‘kizdaryo bitikari” nomli she’rlar va dostonlar kitobining o‘zbekcha nashri ma’lum va mashhur. “Yurakning o‘rtli osmoni” nomli ushbu kitobga shoirning yangi she’rlaridan tarjimalar kiritildi
-
BOBOSO‘Z IZIDAN So‘zlar bilan so‘zlashuv
Азиз китобхон! Мана, ниҳоят, “Бобосўз изидан” китобининг тўлдирилган қайта нашри қўлингизда. 2018 йилда бу китоб нашр этилиши билан ижобий маънодаги катта шов-шувларга сабаб бўлди, тез фурсатда ўзбек зиёлиларининг эътиборини қозонди. Республика телеканалларида ушбу китоб номи билан аталган “Бобосўз” номи остида туркум кўрсатувлар тайёр ланди. Бу китобнинг биринчи нашри шоиримизни илҳомлантирди, натижада, қўлингизда турган “Бобосўз изидан” китоби тўлдирилди, янги сўзлар билан бойиди. Аввалги нашрда 269 та сўз таҳлил қилинган бўлса, бу нашрда 418 та сўз хусусида фикр айтилган. Яъни, қайта нашрга яна 149 та сўз қўшилган. Илк нашрдаги сўзлар ҳақидаги мақолаларга жиддий қўшимчалар киритилган. Она Тилимизга меҳр ва муҳаббат билан битилган “Бобосўз изидан” китобининг тўлдирилган қайта нашри сизга теран баҳрамандлик бағишлашига ишонамиз.