-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
The Last of the Mohicans
It is a strange characteristic of the French English war of North America that the dangers of the natural world had to be defeated before any fighting could be done between the two countries. The land was covered in mountains, lakes and forests, which, although the French and British fought over for three years, neither would eventually possess. We start our story in a large forest, where Fort Edward stands. At the time an enormous French army, commanded by General Montcalm, was in the region and the British were worried about an attack.
-
Ошиқ Бухорий қиссалар
«Ошиқ Бухорий қиссалари» Бухорои шариф узоқ ва яқин тарихи ҳақидаги уч қиссадан иборат туркум. Биринчи қисса – «Бухоро маликаси»да арабларнинг Бухорога ҳужуми ва Бухоро маликаси Қабожнинг уларга қарши мардонавор кураши бу йўлда чеккан алам-изтироблари тасвирланади. Иккинчи қисса – «Ибтидо ва интиҳо» Сомонийлар давлатининг вужудга келиши, гуллаб-яшнаши ва инқирозига бағишланган. Учинчи қисса «Қизил қуюн» деб аталади. Бу асарда большевикларнинг Бухорони истило этиши ва халқимизнинг миллий озодлик кураши тасвирланган.
-
Aljabirning tugilishi
Mazkur kitob tariхchi-yozuvchi Mirkarim Osimning eng mashhur ikki asaridan tarkib topgan. «Aljabrning tug‘ilishi» va «Karvon yo‘llarida» deb nomlangan har ikkala asar bugungi davr o‘quvchisi o‘qishi shart bo‘lgan kitoblar sirasiga kiradi. Millatimizning buyuk dahosi bo‘lmish al-Хorazmiy haqidagi afsona va rivoyatlarga asoslangan «Aljabrning tug‘ilishi» qis- sasi o‘quvchining ham tariхiy, ham ma’naviy bilimini boyita di. Unda nafaqat buyuk olimning ilmiy faoliyati, balki davr- ga хos ijtimoiy va siyosiy voqealar, umuminsoniy fazilatlar, tuyg‘ular o‘rtasidagi qarama-qarshiliklar jonli va rangli tas- virlarda ifodalanadi. Feruz va Yoqutoy o‘rtasidagi go‘zal sevgi hamda ularning muhabbatiga raxna soluvchi qora kuchlar bilan o‘quvchi asar mutolaasi davomida tanishadi. «Karvon yo‘llarida» asarida Buхoro хoni Abdullaхon davrida jamiyatda hukm surgan vaziyat hamda siyosiy jarayonlar tariхiy faktlar asosida ifodalanadi. Asar qahramonlaridan
-
«О колорите»
Колорит теснейшим образом связан с цветом в живописи. Однако при внимательном рассмотрении вопросов цвета и колорита выясняется их существенное различие: совокупность цветов картины еще не определяет колорита.
-
The Secret Garden
Mary Lennox was a skinny little 10-year old girl who was used to living in India all her life. She had thin yellow hair and an ugly yellow face with an angry look. She was always upset with something or somebody. Her father was always busy and her mother cared more for going to parties than for looking after her only child. So, when Mary was born, she was given to an Indian servant called Ayah, who was told to keep the child out of sight. Mary became a rude, spoilt and selfish child, used to always being obeyed by her servants. She never liked anybody, and so she had nobody to play with her because there was not a single person who liked her.
-
Бургут тоғда улғаяди
Швеция. Одамлари содда, ишонувчан, кўзбўямачилар, порахўрлар, қаллоблар жудаям оз. Борлариям бир пайтлар бошқа жойлардан келиб қолишган. Агар виждонинг тоза бўлса, бировни алдамайдиган ҳалол одам бўлсанг, бемалол бу давлатда яшаб кетасан.
-
Бир сандиқ жавоҳир
Китоб Чустий ижодига қизиқувчиларга, китобхон ва кенг жамоатчилик оммасига мўлжалланган. 2014 йилда севимли шоиримиз таваллудига 110 йил тўлди. Иқтидорли адиб Мансур Инъом томонидан тайёрланган ушбу китобга Чустий тўғрисидаги хотиралар жамланган. Унда шоир ҳаммаслаклари, ижод аҳли, дўстлари, яқинларининг хотиралари, эсселари ўрин олган.
-
Samjliyotdagi o'g'irlik
Hikoyalar hajman kichkina bo'lsa-da, ularda katta voqealar, haqiqatlar aks etadi. Ularning mag'izini chaqa olgan kitobxon esa oldin tushunib etmagan narsalarini anglay boshlaydi. Ushbu hikoyalar to'plami ham jahon adiblarining ana shunday sara ijod namunalaridan tashkil topgan.
-
Адибнинг умри
Усмон Азимнинг драматургиясидаги илк тажрибаси Бир қадам йўл бўлди. Эхтимол Усмон Азимнинг шу кунгача ёзган шеърлари пьесаларидан устундир. Аммо ҳақиқат шуки пьесалар хам истеъдодли ижодкор қаламидан тукилган битиклар.
-
Саодат саройининг калити (Одамийлик мулкига доир суҳбатлар) Биринчи китоб
Ёзувчи Тоҳир Маликнинг одоб-ахлоққа доир рисолалари китобхонларга яхши таниш. Унинг уч фаслдан иборат Одамийлик мулки ахлоқ китоби кўпчилик даққатини тортади.
-
Тиланчинин ўғли
Кўнгил-Аллоҳнинг назаргоҳи. Унга етказилган ўзорнинг бадали оғир. Инчунун, халқими бежиз "Дилозордан Худо безор", демаган. "Тиланчининг ўғли" қиссасини ўқигач, бунга сиз ҳам амин бўласиз, азиз китобхон.
-
Афлотун
Ушбу асарда буюк файласуф Афлотун (Платон) давлат ва жамият тузилиши,қонунлар,қонунларга бўлган асосий талаблар,уларни аҳолига тушунтириш ва ниҳоят жорий этиш ҳақида мулоҳазалар юритади.5-633-01367-0
-
Руҳлар исёни
Сизга тақдим этаётганим бу достон оташин бенгал шоири Назрул Ислом ҳаёти ҳақида. Назрул Ислом исёнкор шеърлари билан бутун Ҳиндистон ярим оролини ларзага солган шоир эди. Унинг эркпарвар нидоси халқии бирлашмокқа, ўзаро диний эътиқодлар низосидан халос бўлиб, қабиҳ мустамлакачилик зулмига қарши жанг очмоққа чорлади. Шоир номи бутун Ҳиндистонда исёнкорлик тимсоли бўлди. Унинг истеъдодини Робиндранат Токур олқишлади, юртининг, замонининг энг оловли шоири деб атади.
-
Тириклик тилсими
Хайём номи тилга олинганда барчанинг кўз олдида Шарқ мумтоз сўз санъатининг энг машҳур жанри рубоий гавдаланса рубоий деганда бу жанрнинг беназир устаси Умар Хайём намоён бўлади.
-
Yahshi niyat
Uning Vatan, ona hamda ustozga bo`lganmuhabbati bolalikning o`ziga xos musaffotuy`g'ulari ila yo‘g‘rilgan satrlarda aks etgan.She’riyat dunyosiga yaxshi niyatlar ila qadamqoygan Mafunaning ijodiga parvozlar tilaymiz.
-
Атрофингда мен сарсон
Шеър-шоирнинг хужжатидир.Албатта, шаър ўқиганда шоирнинг қачон ва қайер яшашини билиш қийин, билиш шеърхон учун қизиқарли эмас, лекин шеърхон шеър ўқиганда, шоирнинг бадиий маҳорати, ижодий савияси, инсоний изтироблари, кечинмалари, руҳий дунёқараши билан танишиши, шоирнинг маънавий қиёфасини кўз олдига келтириши мумкин. Чунки, шеърхон шоир билан эмас, шеър билан ошно бўлишни истайди.Чунки, шеърхон шеърида шоирни эмас, ўзини, ўз дардларини, ўз изтиробларини, фикру ўйларини кўришни истайди.