-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Авесто
Одатда инсоният тарихининг бурилиш нуқталарида, жамият ва инсон ҳаёти тубдан ўзгараётган паллада беихтиёр киши ўз тарихига, қадимий маънавий ва маданий ёдгорликларни урганишга эҳтиёж сезади. Уига таянади, ундан мадад излайди. Зотан, инсон мавжудот сифатида кескин янгиланишлар, туб ўзгаришлар жараёнида ўзлигини англашга, ўзлигини тушунишга, инсон сифатидаги нуқсону фазилатларини, хулласки, яхлит қиёфасини куз олдига келтиришга мажбур бўлади. Ана шу мажбурият утиш даврининг бутун моҳиятини, мазмунини, янгиланишлар самараси ва тараққиёт омилларини белгилайди.
-
Сайланма
Мен Жанубдан Зарафшон водийси билан, Шаркдан Сангзор дарёси водийси ва Шимолдан Кизилкум гуллари билан чегараланган Нурота тизма тоглари- нинг катта бир дарасида хаво очик кунлари Карокчи тoг тепасидан беш ханжардай яркираб куринадиган Бешбармок кояларининг Самарканд тасарруфи тарафидаги сув окими буйлаб жойлашган Накурт кишло- гида усганман.
-
Umidimiz yulduzlari:"Odamiylik mulki"ga doir suxbatlar
Yozuvchi Tohir Malikning axloq-odobga doir risolalari kitobxonlarga yaxshi tanish.Uninng uch fasldan iborar "Odamiylik mulki" axloq kitobi ko`pchilikka manzur bo`lganligi sababli ushbu asar asosida Umidimiz yulduzlari yaratilgan.
-
Жавоҳир
Адибнинг "Жавоҳир" асари жамиятдаги ижтимой адолатсизликликларни акс эттирувчи ҳақоратли ривоят-қиссадир. Бу асарнинг ёзилишига Стейнбекнинг Мексика ғарбий соҳилларига икки ойлик саёҳатидан олган тассуротлари сабаб бўлган. Унда маънавият унитилиб пул, бойлик моҳияти ва инсон моҳияти қоришиб кетган жамият воқеалари ҳикоя қилинади.
-
УЗБЕК ДАВЛАТЧИЛИГИ ТАРИХИ
XX аср сунгги ун йиллигида узбек жамиятидаги уз тарихи ва утмиш маданиятига булган улкан кизикиш, маънавий эхтиёж мазкур соханинг тегишли йуналиш- ларида чукур ва хар томонлама илмий изланишларни такозо этмокда. Натижада тарихшунослик фанимизда янгидан-янги йуналишлар юзага келмокда. Утмиш тараккиёт йулимизнинг бугунги авлодга номалум боскич ва кирралари кайтадан кашф этилмокда,
-
СВЯЩЕННАЯ КРОВЬ
Время за полдень. Июльское солнце залило степь огненным зноем. Раскаленный воздух струился бесцветным, чуть заметным глазу пламенем.» Редко встретишь в такую пору путника на широкой степной дороге: терпеливо покачиваясь в седле в такт ленивым движениям худой, заморенной лошаденки, запряженной в тяжелую четан-арбу, проедет возвращающийся из города дехканин в спущенном до самого носа старом войлочном колпаке; просеменит на ишаке седовласый старик— продавец винограда, охрипший от беспрерывных «хых-хых», подкрепляемых ударами голых, заскорузлых пяток; пропылит по дороге стайка оборванных, чумазых ребят с перекинутыми за спину горшками из-под распроданного кислого молока...
-
АХМАД ФАРРОНИЙ
Бу рисолада буюк ватандошимиз, урта асрнинг буюк комусий олими, астрономия, математика, география ва бошка илмий йуналишларда фаолият курсатган, Шаркда Фаргоний, Европада Алфраганус ( Alfraganus) тахаллуслари билан машх,ур булган Ах,мад Фаргоний х,ацида маълумотлар тупланган.
-
Есть только один Дэвид Бекхэм
Эта книга рассказывает не просто о человеке, чья гениальность в футболе возвела его в ранг национального героя, но также и о человеке, который никогда не позволял славе лишить его врождённого чувства юмора. Авторы бестселлеров — Стаффорд Хилдред и Тим Юбэнк — нарисовали чёткий портрет футбольного маэстро Англии.
-
Медея
Медия исми аргонавтлар хақидаги юнон мифологияси билан узвий боғлифдир. Медея-Колхида маликаси. У онасидан афсунгарликни ўрганади.
-
Жаннатга йўл
Асар номи афсонавий жаннат билан боғлиқ бўлса ҳам, асл мазмуни билан кундалик ҳаёт воқеалари акс эттиради. Достонда бугун учраб турадиган, биз кўриб, кузатиб юрган иллатлар, улар натижасида юзага келадиган драматик ва сатирик воқеалар қайд этилади.
-
ЭЙ, КАРО КУЗИМ..
Истиклол согинчи, олам ва одамни мукаммал курмок истаги, ички тугён, бетакрор охангдорлик истеъдодли шоир Аскар Косимов (Аллох, рах,матига олган булсин) шеъриятига алохида шукух, жозиба бахш этади. Шоирнинг турли йилларда чоп этилган китобларидан саралаб олинган ушбу туплам шеърият ихлосмандларига манзур булади деган умиддамиз.
-
Qalbingga quloq sol
O'zbek xalq yozuvchisi O'tkir Hoshimovning har bir asari kitobxonlar tomonidan sevib mutolaa qilinadi. Adibning "Qalbingga quloq sol" qissasidagi Yodgor va Charosning quvonch-u iztiroblari o'quvchini befarq qoldirmaydi. Yosh Dilfuzaning o'limi esa qalblarni larzaga soladi. Qo'lingizdagi kitobga kiritilgan ushbu qissa yozuvchilarning eng yaxshi asarlaridan biridir.
-
Танланган асарлар
Боту тахаллуси билан ижод қилган Маҳмуд Ҳодиев (1904—1938) ўтган асрнинг 20-йилларида халқимиз ўртасида нафақат шоир, балки ҳар томонлама билимли, истеъдодли ва фидойи жамоат арбоби сифа- тида ҳам танилган. У айниқса, ёшлик нашидаси билан суғорилган, тенгдошларининг олижаноб интилишларига руҳ ва куч бағишлайди- ган шеърлари билан ёш авлоднинг меҳр-муҳаббатини қозонган эди.
-
Жаннат ўзи қайдадир
Жийдалидан чиққан Жўрақул ва унинг хонадонида кечган савдолардан нақл этувчи икки қисмли драматик қисса.
-
Бизким, ўзбеклар...
Ёзувчи Абдуҳаҳҳор Иброҳимов «Бизким, ўзбеклар...» деб аталган, мириқиб ўқиладиган янги асар ёзибди. Асар ўз юрти, ўз жонажон халқининг ўтмишини беҳад севган, қадрлаган ва шу қадрлаши, севиши даражасида унинг моҳияти, аҳамиятини теран тушунган ижодкор инсоннинг ўтмиш ҳақида, маданиятимизнинг мустаҳкам, бақувват илдизлари ҳақидаги ўй-мулоҳазалари, юракдан кечирган илҳомий таҳлилларидир.
-
Muhammad alayhissalomning bolaligi va yoshliklari
Rasululloh (s.a.v.) dunyoga kelgan uy Makkada ancha taniqli bo‘lgan Shaab ibni Hoshimning xonadoni edi. Keyinchalik Rasululloh (s.a.v.) bu uyni amakivachchasi Ukaylga beradi. Ukayl avlodlari bu uyni hijratning 100 yilida ibni Yusufga sotishadi. O’sha paytlarda bu joy ibni Yusuf saroyi, ko‘cha esa Mavlud ko‘chasi deb nomlanar edi. Xorun ar-Rashid zamonida Makkaga borgan Zubayda Xotun uyni sotib oladi va bu muborak joyda masjid qurdiradi. Biroq afsuski, vahhobiychilik siyosati bunga qarshi turib, masjidni buzdirishdi