-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Farhod va Shirin
«Farhod va Shirin» haqiqiy sevgi-muhabbat, vafo va sadoqat, do‘stlik va insonparvarlik g‘oyalari qatorida, kasb-hunar o‘rganishning foydalari, shohlar va ularning saltanatlari, shohlik tartib-qoidalari haqidagi keng qamrovli, ibratli rivoyatlarga boy dostondir. Ikki oshiqning beg'ubor sevgisi va sevishganlarning fojiali taqdiri nihoyatda mahzunlik bilan kuylangani uchun bu doston asrlar oshsa ham sevib o‘qib kelinmoqda.
-
Аида
То что я и Гарибальди делаем в политике что наш общий друг А. Манцони делает в поэзии то вы делаете в музыке. Мы все как умеем служим народу. С этими словами обратился к Джузеппе Верди в 1848 году итальянский революционер Мадзини вместе с Гарибальди возглавлявший национально-освободительное движение Италии.
-
Мужское несогласие. Роман-эссе
Загадки и удивительные события пронизывают роман... Но главное в нем - сложные, противоречивые взаимоотношения мужчины и женщины. Кто же они: естественные любовники или извечные враги? Эти и другие философско-нравственные вопросы исследует в своем романе автор, приглашающий читателя к разгадке тайн бытия и человеческого сознания.
-
Ойбек гулшанидан шабадалар
Кўп асрлик ўзбек адабиёти тарихида XX аср адабиёти алохила ўринни егаллайди. Таниқли адабиётшунос олим Наим Каримов ушбу рисолада Ойбек гулшанини безаб турган асарлар мисолида унинг такрорланмас истеъдод қирраларини ёритишга интилган.
-
Бир қиз куйлар
Улуғ олмон шоири ва мутафаккири Ҳайнрих Ҳайне ижоди намуналаридан дасталанган ушбу тўплам унинг Ойбек, Миттемир, Хайриддин Салоҳ, Абдулла Шер ва Эргаш Очилов таржималаридаги лирик шеърлари ва "Қиш эртаги" достонини ўз ичига олади.
-
Мен бу жаҳонга сиғмасман
Улуғ озарбайжон шоири Имоиддин Насимийнинг номи ўзбек ўқувчиларига таниш, оташин ва исёнкор шеърлари халқимиз орасида машхур. Забардаст сўз санъаткорининг шеърларидан намуналар Миртемир, Холид Расул ва Асқар Қосимовлар таржимасида 1977 йили "Асарлар" номи билан мўъжаз бир тўплам ҳолида нашр этилган эди. Ушбу мажмуа озарбайжон олимларининг 1972-1975 йиллар мобайнида олиб борган изланишлари натижасида Ироқнинг Каркук вилоятидаги Тус Хурмату туманидан топилган.
-
Бир қатим нур
Жаҳон адабиётининг забардаст намояндаларидан бўлган машҳур инглиз шоири ва драматурги Вильям Шекспир драмалари ва сонетлари бир неча авлод таржимонлари томонидан ўзбек тилига қайта-қайта таржима қилинган. Ушбу тўплам буюк адибнинг Юсуф Шомансур, Жамол Камол, Аъзам Обидов ва Гулноза Одиловалар таржималаридаги сонетлари ҳамда Чўлпон, Ғафур Ғулом, Уйғун, Шайхзода, Асқад Мухторлар таржималаридаги драматик асарлари ичидан танлаб олинган чуқур маъноли ҳикматли сўзлари асосида тузилди.
-
Сурур ва ғурур
Олим ва шоир Шокиржон Жураевнинг шеърият мухлисларига тақдим этаётган ушбу тўплами чин инсоний ғypyp ҳамда қалбда кезажак соҳир сурур ҳакида.
-
Бир қарасам... Шеърлар
Шоир шеъриятини анвойи ва нафис гуллардан терилган гўзал шеър чаманзорига менгзаш мумкин. Бу гулзордан ҳар ким ўзига ёққан, кўнглига яқин гулни ахтариб топади, унинг муаттар бўйларидан баҳраманд бўлади, қалб чанқоғини қондиради. Шукроналар бўлсинким, Парвардигор ўзбек шеъриятини истеъдодлардан қисмаган. Олис тарихнинг қайси бир даврини ёки юз йиллигини олмайлик, асрлардан ўтиб келаётган шеъриятимиз борлигидан ғурурланамиз.
-
Ҳикматдир дунё. Сайланма
Садриддин Салим Бухорий 1946 йил Бухоро шаҳрида зиёли оиласида туғилган. У 1972 йилда ҳозирги Бухоро Давлат университетининг чет тиллар факультетини тамомлаб, узоқ йиллар ушбу даргоҳда ёшларга сабоқ берган. Садриддин Салим Бухорийнинг бир неча шеърий китоблари, шунингдек, тарихий-маърифий мавзулар ҳамда тасаввуф авлиёлари тарихига доир ўттиздан зиёд асарлари нашр қилинган. Ушбу сайланма бетакрор шоирдан мерос қолган энг гўзал шеъру ҳикматлар, таржималардан таркиб топган бўлиб, у сизнинг маънавий-руҳий оламингизга илоҳий шукуҳ бахш этади.
-
Қаҳқаҳанинг қудрати
Кулгининг ахамияти хақида кўп гапирилган. У хақдаги салбий фикрлар ҳам талайгина. Лекин у маълум мақсадга йўналтирилганда кучли бир қуролга айланади. Шоир асарларида ана шу қудратни ҳис этиш мумкин. Адабиётшунос олим Муҳаммадали Маҳмудовнинг мазкур рисоласи ўқувчида қизиқиш уйғотади.
-
Chol va dengiz
Chol dengizda yolg'iz o'zi ov qilardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to'rt kun ham to'ldi, ammo hali bironta ham baliq tutgani yo'q...
-
Yetti muloqot
Aziz kitobxon ! Dastlab qahramonimiz, uning san'atkorlik qirralari haqida emas, balki, eng avvalo, uni tarbiyalagan, iste'dodini ulg'aytirgan, kamolot cho'qqisiga yetkazgan muhit, unga hamdam, hamroz, bo'lgan san'atsevar el haqida qalam surmoqni farz deb bildik...
-
Ardoqli adib
2001 - yilning erta bahori. Indinga - Navro'z. uning kayfiyati xush. Ko'nli to'lqinlanib turibdi. Mashinadan tushib diplomatni tutganicha ishxonasiga - Oliy Majlis binosi tomon yurib ketdi. Masofa 200-300 qadam atrofida. Yo'lning chap tomoniga har xil gullar ekilgan, maysalar ko'karib qolgan. Dimog'iga nafis is urildi. U gulzorga nimadir izlayotganday qaradi. Topdi.Navniholgina bir gul unga " o'ychan boqib " turadi...
-
Ҳикматлар
Алишер Навоийнинг катта-кичик ҳикматлар мажмуалари кўп маротаба нашр қилинган. Йигирма жилдлик Мукаммал асарлари тўплами асосида тайёрланган ушбу китоб шоирнинг ҳикматли сўзларини имкон қадар тўла қамраб олгани билан алоҳида қиммат касб этади.
-
O'n yetti yoshlilar mamlakati
Aytishlaricha, qalam bilan qog'oz dunyoda eng avval yaratilgan ne'matlardan ekan. Shu bois ota-bobolarimiz oppoq qog'oz va qalamga o'ziga o'xshagan pokiza so'zlar bilan qaraganlar. Oq qog'ozni o'ziga o'xshagan pokiza so'zlar bilan bezab, inson qalbiga sayqal berishni lozim tutganlar. Hayot kitobidagi har bir sahifa yaxshilaridan ibrat olish va kasb-korini, pokiza mehnatni qadirga yetish, zarurni nozarurdan, keraklini keraksizidan, yaxshini yomondan farqlamq hikmati ko'p, deydilar. Shoira Gulandom Tog'ayevaning yangi kitobi ana shunday hikmatlardan so'zlaydi, o'quvchini o'n yetti yoshlilar olamiga boshlaydi.