-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Фалак
— Асл олтин олиш учун инсон қони даркор... — Қонни қаердан олдинг? — Ўзимдан. — Сен ўз қонингни ҳамиша ишлатавермайсан-ку? — Мен асл олтиндан ҳар доим узук ҳам қилмайман. — Бундан буён олтинга инсон қони ишлатишингни ман этаман. Инсон қонини тўкмак танбеҳга лойиқ ишдир. Ва бундай қилувчи кишининг умри қисқа бўлур. Улуғбек салтанатида инсон қони безак учун тўкилмаслиги даркор.
-
Номус ва қасос
Эҳтимол сиз ўтли муҳаббат қиссаси гувоҳидирсиз: қайсидир кишидан эшитган ёхуд бирор бир адибнинг ижод намуналаридан баҳраманд бўлган бўлишингиз табиий ҳол. Навбатдаги қисса қаҳрамонлари Габо ва Куара ўз муҳаббати йўлида учраган ҳар қандай муаммо ва тўсиқларни олиб ташлашга қодир. Уларнинг тақдири аянчли якун топади...
-
Ѳтеш Омар ҳәм фольклор
Филология илимлериниң кандидат белгили әдебиятш Аймқул Пирназаров революцияға шекемги қарақалпақ әдебиятнң классик шайрлар Ѳтеш ҳәм Омар ҳаққнда жазлған бир қатар илимий-изертлеулердиң автор.
-
Гениальный поэт и мыслитель
Узбекиский народ имеет многовековую и богатую культуру. Он внес большой вклад в развитие мировой науки, искусства и литературы. Научные от крытия узбекскими мастерами, и произведения литературы занимают достойное место в сокровищнице мировой культуры. Творчество великого поэта и мыслителя Алишера Навоий явилось высочайшей вершиной в развитии многовековой узбекской классической литературы.
-
Танланган асарлар
Абдулҳамид Мажидий 20-30-йилларда ўзининг жўшқин ижоди билан адабиёт ихлосмандлари кўнгилидан жой олган
-
Таъзим
Қўлинигиздаги ушбу қиссада ана шу ҳақида фикр юритилади.,"дунёда ҳар ишга қодир инсон-Ўқитувчи улуғланади.
-
Тошкентлик чавандоз
Мард,баҳодир кишилар одатда камтар бўлaдилар. Ўз полки қуролдош дўстлари орасида "тошкентлик чавандоз" деб шуҳрат қозонгaн Исмоилжон Салимов худди ана шундай қаҳрамонлардан.
-
Белгили илимпаз ҳәм устаз
Китап Нөкис Мәмлекетлик педагогикалық институтының профессор С.Ахметов ҳаққында.
-
Бозор
Бозорга кирмаган ким бор!.. Роман қаҳрамони Фозилбек эса бир қарасангиз хаётини бозорни мутлоқо жини суймайди. Ана шу зиддиятли туйғулар орасидаги дарбадар ўй-хаёллардан йигит ёшидаги замондошимизнинг хеч кимникига ўхшамаган дунёқараши, қизиқишлари, изтироблари, таффакури улғаяди ва сиз муҳтарам китобхонни ҳам ўз ўйларига ҳамроҳ бўлишига даъват этади...
-
Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Бўри полвон теваракка аланглади. Бир бурчакда қунишиб ўтирмиш беш-олти ёшли болани кўриб қолди. Бола раиснинг ўғли бўлди. Бўри полвон атайин шу болани етаклаб келди.
-
Толбаргак
Асқар Қосимов мазкур тўпламига кирган "Обида" номли драматик достонида атоқли демиократ шиор Туасаррди Фароғий образини яратган.
-
Qasoskorning oltin boshi.
Har bir xalq o‘zi yaratgan ajoyib shaharlar va san ’at obidalari bilan qanday faxrlansa, tarixda yorqin iz qoldirgan botir farzandlari bilan ham shunday iftixor qiladi.
-
Ойдинда юрган одамлар (қисса)
Адирга ўтга боради. Ўт ўриб-ўриб, теваракка аланглайди. Ёлғиз ўзи бўлади. Кейин, ўтни болиш қилади. Қўлларини боши остига чалиштиради. Олис-олисларга — пахта хирмони мисол оппоқ булутлар, ҳаволанмиш чумчуқлар галасига термулиб-термулиб... димоғида қўшиқ айтади.
-
Мени ташлаб кетма
Адибнинг китобхонларга ўзбек тилида илк бор тақдим этилаётган «Мени ташлаб кетма» номли романи оила муқаддас деган ғоя билан суғорилган. Асар қаҳрамони Бред Ровен икки ўт орасида қолади: оталик, турмуш ўртоғига боғлиқлик бурчлари уни оиласи томон тортса, юраги бошқа аёл томон талпинади. Ки- тобхонларимиз худбинона интилишлар шахсни қандай фожиавий тангликка олиб бориши мумкинлигини роман мутолаасидан сўнг билиб олишлари мумкин.
-
Рассказы
«II пусть люди снисходительно отнесутся к топ, которой, может быть, непосильно было с юных лет нести на слабых плечах высокое назначение — быть женой гения и великого человека» *, — с такими словами обратилась С. А. Толстая в 1913 году к своим современникам уже после того, как почти полвека прожила рядом с этим великим человеком.