-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
ТАСС маълум қиладики
Барчамизга маълумки, ватанпарварликка, эзгуликка, тинчликка, яратувчанликка ва миллатлараро тотувликка чорлайдиган ҳар қандай бадиий асар ким томонидан ёки қайси даврида яратилганлигидан қатъи назар доимо китобхонлар томонидан севиб ўқилади.
-
Очиқ деразалар
Мазкур китобда "Китоб дунёси" газетасида чоп этилган, ўқувчилар қалбидан чуқур жой эгалланган ҳикояларни жамладик. Яхши асар миллат танламайди, вақт ва замон билан ҳисоблашмайди, аксинча йиллар ўтган сари ўзининг бадиий қийматини ошириб бораверади. Инсон ва инсоният орзу армонлари, ҳаёт ва ташвишлари, муҳаббат ва нафратлари ҳақида ажойиб насрий гулдаста Сиз китобхонларга манзур бўлишига ишонамиз.
-
Минг бир ёғду
Ўзбекистон Ленин комсомоли мукофотининг лауреати таниқли шоир Омон Матжоннинг мазкур китобига унинг кейинги йилларда ёзилган энг яхши шеърлари жамланди. Тўпламда шунингдек, кенг жамоатчилик илиқ кутиб олган "Минг бир ёғду" достони ҳам бор.
-
Бақирмайдиган оналар
Орадан йиллар ўтиб уйимизни бетартиб бўлгани. Оиладаги меҳр уруғининг илдизи мустахкамлиги асарда акс этган.
-
Жимжит жолалар
Одам хам ўзини йўқотиб қўяркан. Тағин, кўриб, билиб туриб-а. Йукликка тушсанг йувиласан, дейишгувчи эди. Тўрақулнинг тирикчилик кўчаларида ўзини ўзи унутиб қолдириши, борлигини билдиришдек имилжирик, уринишлари, жизванак тулронишлари, талпинишлари... Борлиқ ва йўқлик оралиги Яшади.
-
Ko'klam ruhi
Cho'Ipon lirikasi rang-barangligi, nozikligi va jozibasi bilan o'zbek adabiyotida o'ziga xos o'rin egallaydi. Mazkur to'plamdagi sara she'rlarni o'qir ekansiz, adibni haqiqiy vatanparvar shoir, ozod lik va hurlik kuychisi, deb atagingiz keladi.
-
Oғиp кунлар севинчи.
Ҳаёт дегани, бу — тун ила тонг. Ойнинг ўн беши қоронру бўлса, ўн беш куни ёруғ. Худойим бандала- рини синаш учунми, ҳаммасини ёруғ қилиб яратмаган. Ёруғликнинг қадрига балки унда етмасмидик. Оғир вақтларда яхши кунларни армон билан эслаб, яхши кунларга етганда, унга шукр қилар экансан. Мен бошдан кечирган оғир кунлар ва унинг кувончи, мен уйланган тўй кунидан бошланди.
-
Odam bo‘lish qiyin
O‘lmas Umarbekovning har bir asarida bo'lgani kabi “Odam bo‘lish qiyin” ramanida ham hayot, hayotning haqiqatga to‘la nafasi ufurib turibdi. Asar tilining soddaligi, voqealarning jonliligi bois bir o'qishdayoq sizni o‘z izidan ergashtirib ketadi.
-
Mirzo Ulug'bek
Maqsud Shayxzodaning "Mirzo Ulug'bek" tragediyasida buyuk mutafakkir va mutafakkir arbobi Mirzo Ulug'bek hayotining so'nggi davrlari qalamga olingan. Asarda muallif o'z davri uchun yangilik bo'lgan ilg'or g'oyalarni ilgari surgan ma’rifatparvar olimning johil guruhlar, hokimiyatga intilgan shahzoda bilan bo'lgan keskin ziddiyatlari hamda fojiali hayoti mohirona ochib berilgan.
-
Минг ўлимни енгиб
Бу сатрларга назар ташлар экансиз, Улуғ ватан уруши йилларида рўй берган воқеалар кўз олдингизда гавдаланади.
-
Сирли пичоқ изидан
Абдурахим исмли отбоқар мултонининг уйида кутилмаганда сирли қотиллик юз беради. Воқеа сабабчиларининг изидан тушиш асносида Абдурахим ўз хотини, уйидаги эски сандиқдан топилган аждодлар пичоғи, кейинчалик хаттоки мархум отаси ҳақuдa ҳам ғapoйuб далилларга дуч кела бошлайди...
-
Кўнгил обидасига йўл
Шодмонқул Саломнинг ушбу китобда жамланган эссе ва публицистик мақолалари ҳам бевосита юртнинг беадоқ манзаралари, элдошларнинг қизғин ҳаёти, олам ичра олам бўлган адабиётнинг сирли маъволаридан илҳом ва қувват олиб қоғозга тушган. Ушбу китоб ўқувчиларга манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Катта офтоб
Қўлингиздаги тўпламни ўқир экансиз, ундаги шеърлар қалбингизни ватан кенгликларига туташтириб, улканлаштиради. Йулингизга термилган онангизпи эслаб, дунё гузаллигига махлиё бўлиб бораётган ўзингизни айблайсиз. Хокисор ва содда, меҳнаткаш ва ориятли ўзбек тимсоли бўлган отангизни улғайган фарзанд сифатида тушуна бошлайсиз. Myҳaббaт қувончи ва изтироби, унинг бебаҳо ва бевафолигидан оҳ чекаркансиз, бокира инсонга — Салим Ашурга айлангандек бўласиз.
-
Жаҳон мулкининг султони
«Жахон мулкининг султони ёхуд Фотих Темур ва Йилдирим Боязид» романи ёзувчининг халкимиз кечмишининг Х1-Х1У асрларини қамраган тарихини ўз ичига олган бешинчи китобидир. Романда сиз Буюк жахонгир Амир Темур билан Усмонли турклари султони Йилдирим Боязиднинг жаҳонни ларзага келтирган Анкара тўқнашувининг келиб чиқиш сабаблари ва унинг шу пайтгача ёритилмаган қабарик қирралари, бу жангнинг дунё тарихидаги ахамияти хақида кенг ва батафсил бадиий тасаввурга эга бўласиз.
-
Ikki eshik orasi
Bu kitobdagi ko‘p odamlami o‘zim ko‘rganman. Ko‘plari bilan gaplashganman. Ba’zilarining o‘zi bilan, ba’zilarining... ruhi bilan... Ba’zilari nimani gapirgan bo‘lsa, shuni qog‘ozga tushirdim. Ba’zilari сnima gapirganini emas, nima o‘ylaganini yozishga majbur bo‘ldim.
-
Андиша ва ғурур
Ушбу асар ҳақида ўша пайтдаги "Британия танқидчиси" журнали шундай ёзилган эди: "Асар шу пайтгача ўқувчилар ҳукмига ҳавола қилинган бу турдаги ҳамма романлардан юқори туради".