-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Туронлик Соҳибқирон Амир Темур
Мовароуннаҳрда Мўғул ларнинг бир юз эллик йиллик зуғумига қарши эрк юришларидаги шафқатсиз жанглар, Овропани Рум боскинидан холос этиш юришлари тафсилоти келтирилган. Ота юртни озод этишга ўз жонини фидо этгани, адолатпарвар суронли юришлар тарихий манбаларга таянган ҳолда содда лирик қочиримлар оркали баён қилинган.
-
Тергов давом этади
Шокир Абдулазиз қатор насрий китоблар муалифи. Унинг "Тергов давом этади" детектив қисса, ҳикоя ва ҳажвиялар тўпламида ҳаётимизда содир бўлиб турган бир қатор воқеалар қаламга олинган. Асарлардаги енгил юмор орқали фош этиш усуллари албатта, китобхонга манзур бўлиши турган гап.
-
Kuylamasam bo'lmaydi
O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi tomonidan o'tkazilgan "Iste'dod maktabi" yosh ijodkorlar seminarida chop etilishga tavsiya qilingan ushbu kitob sizning kitob javoningizdan joy olar ekan, mutolaadan so'ng yuragingizdagi Ona yutrga, Ona vatanga bo'lgan mehru-mihabbat uchqunlari yanada alangalanishiga chin dildan ishonamiz.
-
Қўшчинор чироқлари
«Кўшчинор чироклари» романида (дастлабки варианти «Қўшчинор», 1946) жамоалаштириш даврининг воқеалари бадиий тасвирланган.
-
Мен сизни қўмсайман
Бу тўппамдан муаллифнинг сўнгги йилларда меҳр билан битган ижод намуналари ўрин олганки, у албатта сиз, шеърият мухлисларида илиқ таассурот қолдиради.
-
-
Фуркат избранные стихотворения
Прогрессивный узбекский поэт, публицистик, просветитель Закирджан Фуркат (1858-1909) оставил богатое литературние наследие. В этот сборник вошли лучшие произведения поэта.
-
Табассум ҳам таассуф
Бу китобча шоирнинг ҳажвий асарларидан тузилган бўлиб, уларда юлғич ва ҳажвий , ялқов ва бюрократлар, ароқхўр ва сансалорчилар ўткир сатирик тил билан фош қилинади,
-
Шеърий санъатлар ва мумтоз қофия
Мумтоз адабиёт асарларининг нафосату назокатини теран англаб етиш, улуғ шоирларимизнинг бадиий салоҳиятлари сеҳрини муфассалроқ ўрганиш учун шеърий санъатлар ва қофия илмидан атрофлича хабардор бўлиш талаб этилади. Адабиёт ўқитувчилари, филолог талабалар, мумтоз адабиёт мухлислари рисоладан баҳраманд бўлиб, шеъриятимизнинг нодир асарларига хос гўзалликни янада тўлароқ кашф этадилар.
-
Минг бир кеча
Ҳикоя қилишларича, қадим замонда, ўтмиш давру давронда, Миср мамлакатида Тожиддин исмли бир савдогар яшаб ўтган .
-
Муножот
Ушбу китоб Мирза Кенжабоевнинг қалимига мансуб бўлиб, шеърлар ва достонлар асосида яратилган.
-
Қуёшни кўряпман
Жажжигина жўр қушча шохига қўниб олиб шунда хам берилиб ўз овозига ўзи иаст бўлиб сайрар еди.
-
Махмудходжа Бехбудий и его исторические воззрения
Писать о нем трудно, потому что в его жизни сплелись и отразились все перипетии джадидской мысли XIX-начала XX столетия, 'бившейся над поиском «рационального мировоззрения», критически проверявшей все учения и выстрадавшей свой особый путь развития. Писать о нем трудно еще и потому, что его феномен- это не просто литературный и просветительский феномен, а звено историко философского развития. Нельзя сказать лучше, чем сказал старейший востоковед Л. Азиззода ещё в 1926 г: Если в Узбекистане - следует увековечить третье лицо в науке и культуре после Навои и Улугбека, . несомненно, это должен быть памятник Бехбудни.
-
Навоийхонлик суҳбатлари.
Ушбу китобда шеърият мулкининг султони, ўзбек адабиётининг асосчиси Алишер Навоий ҳаёти ва ижодининг янги қирралари,адабий маҳорати ва эстетик қарашлари билан яқинда танишасиз. Бунда Навоий адабий ва илмий меросининг қатор назарий жиҳатлари бугунги кун нуқтаи назаридан таҳлил этилади. Китобнинг яна бир муҳим фазилатларида бири шуки, унда, улуғ шоир ижодининг ҳалқпарварлик, инсонпарварлик ва маърифатпарварлик моҳияти, умуминсоний қадриятлар билан боғлиқ жиҳатлари янада чуқурроқ таҳлил этилади.
-
Ҳалокат жари
Муаллиф халқимиз маънавияти ва маърифати юксалишида жонбозлик кўрсатаётган фидойи инсон. Бизнинг қаҳрамонимиз эндигина ўн гулидан беш гули очилган чоғида ана шу даҳшатли ўлимни буйнига олади. Бундай хулосага келган ҳам, хулоса сиридан воқиф бўлган ҳам фақат икки мавжудот — бири чолнинг ўзи, иккинчиси — уни бағрида ўстирган мана шу кўхна Олам эди. Азиз китобхон! Чолнинг «Ўлим жарига» қандай боргани, у ерда учунчи оламга ўтиб, қандай ғаройиб воқеаларга дуч келганини билмоқчи бўлсангиз, ушбу тўпламни ўқиб чиқинг.
-
Дастан о каракалпаках. Том 1
Историческая трилогия народного писателя Каракалпакии Тулепбергена Кайпбергенова "Дастан о каракалпаках", удостоенная в 1986 году Государственной премии СССР, посвящена воссоединению Каракалпакии с Россией. В первой книге "Сказание о Маман-бие" отображены трагические события середины и второй половины XVIII века, когда разделенные на враждующие роды и племена каракалпаки подвергались опустошительным набегам войск джунгарского и других ханств. Народную мечту об освобождении осуществляет национальный герой Маман-бий - личность историческая.