-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Эчкичилик
Ушбу маъруза матнларида эчкичиликнинг халқ хўжалигидаги ўрни, аҳамияти, биологик хусусияти, асраш ва парвариш қилиш тўғрисида маълумотлар қисқача баён этилган.
-
Қишлоқ хўжалик корхоналарида иш юритиш
Маъруза матнларида раҳбарлик иш фаолиятида қўлланиладиган ҳужжатларни тайёрлаш ва расмийлаштириш, турли хил ҳужжатлар ҳақида маълумотлар берилган.
-
Areal lingvistika
Areal tilshunoslikning o‘rganilish tarixi va asosiy tushunchalari to‘g‘risida ma’lumot berish; areal lingvistika sohasi va lingvistik xaritalar bilan ishlash ko‘nikmalarini shakllantirish; izoglos (dialektologik xaritada ma’lum bir tilda so‘zlashuvchi hududlar chegarasi), uning tarqalishi va tasnifi haqida umumiy tushuncha berish; sheva, lahja hamda til va ijtimoiy o‘zgarish. Sheva, lahja va tilning lingvistik va geografik tarqalish omillarini o‘rganish; til va lahjalarning hududiy kengayishini aniqlash va xaritalashtirish; til va shevalarning geografik kengayishi asosida yuzaga keladigan vibratsion (o‘tish) hududining paydo bo‘lishi va lingvistik noto‘g‘rilik muammolarini o‘rganish; areal lingvistikaning nazariy metodologik muammolari bilan shug‘ullanish kompetensiyasini hosil qilish va rivojlantirish.
-
Чорвачилик
Маъруза матнларида чорвачиликнинг аҳамияти, озиқа турлари, қорамолчилик, паррандачилик,қўйчилик ҳақида маълумотлар берилган.
-
Патологик физиология
Маъруза матнларида умумпатологикжараёнларни ва айрим орган ёки тўқима кечадиган ўзгаришларни ўрганиш батафсил баён қилинган.
-
Турли хўжалик юритиш шаклидаги қишлоқ хўжалиги корхоналарининг юқори малакали иш кучига бўлган талабини аниқлаш бўйича
Мазкур услубий тавсиялар республика бўйича қишлоқ хўжалиги тармоғи учун олий маълумотли мутахассислар тайёрлашга талабни аниқлашга ёндашув йўналишида ишлаб чиқилган бўлиб манфаатдор вазирлик ва идоралар, олий ўқув юртлари доирасида фойдаланилиши мумкин ҳамда масалага қизиқувчи аспирантлар ва тадқиқотчилар учун йўналиш бўлиб хизмат қилади.
-
Асаларичилик
Маъруза матнларида асаларичиликнинг халқ хўжалигидаги аҳамияти, асалари оилалари, асалари зотлари, асалари касалликлари ҳақида маълумотлар берилган.
-
Чорвачилик
Ушбу маъруза матнларида чорвачиликнинг халқ хўжалигидаги ўрни, қишлоқ хўжалик ҳайвонларини озиқлантириш, қорамол, қўй, чўчқа ва парранда зотларининг биологик хусусиятлари ёритилган.
-
Чорвачиликда наслчилик иши
Ушбу маъруза матнлари намунавий дастур асосида бўлиб, ушбу фанга тегишли тушунча ва маълумотлар берилган. Маъруза матнлари II курс магистрларга мўлжалланган.
-
Гўшт, сут, балиқ ва консерваланган маҳсулотлар технологияси
Мазкур маърузалар матнида, гўшт, сут, мева ва сабзавотлардан тайёрланадиган корсерваларнинг синфлари, компонентлари, бир - биридан фарқли томонлари, кимёвий таркиби ва маҳсулотлар тайёрлашда бўладиган муаммолар хақида маълумотлар ёритилган.
-
Chorvachilikdan amaliy mashg`ulotlar
Chorvachilik fanidan yangi dastur asosida yozilgan. Chorva mollarini oziqlantirish asoslari, xususiy chorvachilik, sutchilik va zoogigienaga oid ma`lumotlar berilgan.
-
Иш юритиш
Мазкур маърузалар матнида иш юритишнинг бевосита асосини ҳужжатлар ташкил этиши таъкидланиб, ҳужжатларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида ёзилган.
-
Chorvachilik asoslari
Ushbu ma`ruza matnida Ozbekistonda chorvachilikning rivojlanish tarixi, qishloq xo`jalik hayvonlariningkelib chiqish va xonakilashtirish, urchitish usullsri, podani qayta tiklash va tanlash-saralash ishlarini olib borish va boshqa bir qancha boshqa vasalalar to`liq yoritilgan.
-
Қишлоқ хўжалиги ҳайвонларини урчитиш
Ушбу маъруза матнларида зот ҳақида тушунча ва зотни яратиш омиллари, чорва молларининг кондицияси ва интерьери, чорва моллари организмининг ривожланиш қонуниятлари, ҳайвонларнинг шахсий тараққиётини (отногенезини) бошқариш ва яна бир қанча маълумотлар берилган.
-
Маъруза матнлари
Мазкур маърузалар матнида иш юритишнинг бевосита асосини ҳужжатлар ташкил этиши таъкидланиб, ҳужжатларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида ёзилган.