-
Kimyoviy texnologiya. Kimyo sanoati
-
-
-
-
-
-
-
-
MOYLAR УА MAXSUS SUYUQLIKLAR TEXNOLOGIYASI
Darslik neft mahsulotlari kimyosi va texnologiyasiga bag'ishlangan. Yoqilg'i va moylarni ishqor, sulfat kislotasi, adsorbsiya, selektiv tozalashni sanoat usullari, deparafinlashni hozirgi zamon usullari, konsistent surkov materiallari prisadkalarini ishlab chiqarish usullari keltirilgan. Darslik Neft va gazni qayta ishlash texnologiyasi yo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, neft va gazni qayta ishlash korxonalarining injener-texnologlari uchun ham dastur vazifasini o'taydi.
-
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯ
Мазкур дарслик Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тамонидан олий ўқув юртлари учун тасдиқланган ўқув дастури асосида тайѐрланган бўлиб, бунда талабалар фанни мустақил ўрганишлари ва ушбу фандан бериладиган топшириқларни, ҳисоблаш график ишларини мустақил бажаришлари учун қоида ва кўрсатмалар келтирилган. Ушбу дарслик 5340400 – Муҳандислик коммуникация қурилиши ва монтажи ҳамда 5341200 – Сув таъминоти ва канализация тизимларини лойихалаштириш ва эксплуатацияси (турлари бўйича) таълим йўналишларида таълим олаѐтган талабалар учун мўлжалланган бўлиб, ундан шу соха бўйича бўлажак бакалаврлар, магистрантлар ва кархоналарда фаолият юритаѐтган муҳандислар, техник ходимлар фойдаланишлари мумкин
-
Укитувчиларни математик олимпиадаларга таёрлаш
Ушбу китобдан олим пиадаларга тайёрлан^диган м актаб уцувчиларидан таш цари, м атем атикадан ^ириш имти^онларига муста^ил тайёрланиш ни истаган ^битуриентлар хам да м актаб уцитувчилари м атем атика тугараклари иш ларида фойдаланиш лари мумкин. М аш ^ур олим, улуг мураббий С аъди Гасанович Сирожиддинов (10 май 1920 йил — 29 апрель 1988 йил) «олимпиада ^аракати»нинг маорифимизнинг таркибшй цисмига айланиш ига ни^оятда катта ^исса ^уш ган. Узбекистонлик м актаб у^увчиларининг м атем атикадан I олимпиадаси 1962 йили Тош кентда утказилди. Саъди Сирожиддинов чорак аср давом ида 25 та олимпиада утказиш да иштирок этди ва бу ишга бош-цош. булди. Саъди ^асан ович и^тидорли ёш ларни танлаш ва тарбиялаш ишига ж уда катта эътибор берган. .
-
Детали машин
Учебник соответствует программе курса «Детали машин». В каждом разделе приводятся контрольные вопросы для самоподготовки и примеры, помогающие освоить методику расчетов и разрабатывать программы таких расчетов. Справочный материал учебника соответствует требованиям Госстандарта по состоянию на 01.01.2008 г.
-
BADER BINO VA INSHOOTLAR REKONSTRUKSIYASI
Mazkur darslikda bino va inshootlar rekonstruksiyasini loyihalash masalalari majnui yoritilgan. Unda bino konstruksiyalarini tekshirish, ularning holatini va rekonstruksiya qilishning iqtisodiy maqsadga muvofiqligini baholash usul va vositalari ko'rilgan Konstruksiyaları kuchaytirish va binolarni qayta tuzishni loyihalash bo'yicha tavsiyalar berilgan.
-
БЕТОН ВА ТЕМИРБЕТОН ТЕХНОЛОГИЯСИ
Дарсликда бетон турлари ва хоссалари, уларни бетон ва темирбетон учун ишлаб чиқарилиши, бетон қоришмасининг харакатчанлиги ва бикрлигига таъсир этувчи омиллар келтирилган. Бетон таркибини хисоблаш масалаларига кенг эътибор берилган. Бетон буюм ва конструкциялари ишлаб чиқариш технологиясини ташкил қилиш принциплари, уларга янги фан ютуқларини тадбиқ этиш, технологияни замонавий йўналишлар орқали яхшилаш жараѐнлари мукаммал келтирилган.
-
Детали машин
В учебнике, по курсе деталей машин новая система единиц может предусматриваться лишь после того, как будут пересмотрены многочисленные стандарты, вошедшие в справочную литературу.
-
MEXANIZM VA MASHINALAR NAZARIYASI
Darslikda mexanizmlarning tuzilishi, klassifkatsiyasi, kinematikasi, kinematik va dinamik tekshirish metodlari va ularni eksperimental tekshirish yo'llari avtomobil, traktor, qishloq xo'jalik mashinalari, chilangarlik dastgohlari va boshqa konktret mashinalarning mexanizmlari misolida keltirilgan. Darslik pedagogika universitetlarining «Mehnat ta'limi» va «Kasb ta'limi (sohalar bo'yicha) mutaxassisliklari bo'yicha ta'lim olayotgan bakalavrlar uchun mo'ljallangan bo'lib, undan maxsus kasb-hunar kollejlarining talabalari hamda oliy o'quv yurtlari magistrantlari va ilmiy xodimlari ham foydalanishlari mumkin.
-
TARAQQIYOT PS1XOLOGIYASI VA DIFFERENSIAL PSIXOLOGIYA
Darslikda taraqqiyot va differensial psixologiyaning predmeti, metodlari, bo'limlari, individual farqlar haqida So‘z yuritiladi.Unda chaqaloqlik davridan qarilik davrigacha shaxsning psixologik rivojlanish xususiyatlari aks eitirilgan. Differensial psixologiya, individuallikning integral tavSifi, individual psixologik tafovutlarning umumiy va maxsus nazariyalari haqida fikr yuritiladi. Darslik 5210200 — Psixologiya (umumiy psixologiya) ta ’lim yo'nalishi talabalari, magistrlar, o'qituvchilar, mustaqil k'lanuvchi-tadqiqotchllar uehun mo ‘Ijallangan.
-
ЁШ ДАВРЛАРИ ВА ПЕДАГОГИК ПСИХОЛОГИЯ
Дарсликда «ш ва педагогии психолошянинг "предмета, методлари, булнмлари, таълим. тарбия ва укитувчи психологияси хякида суз юритилади.Унда чакдлоклик дав-ридан успирннлнк даврнгача болзнинг психологик ривожланиш хусусиятлари акс эттрилган.Таълим психологиясига багишланган бобда Укув фаолиятининг психологик мохияти, билимларни узлзштиришнинг психологик компонентлари, таълимнинг ноанъянавий усуллари. мустакил тафаккурни ривожлзнтириш, таълим жарзенннн бошкариш хакида баси этилади.Тарбия психологияси бобида тарбнянинг самарадорлигини оширувчи психологик механизмлар, укитувчи психологияси бобида, педагогик кобилиятлар. укитувчи шахсига куйиладиган талаблар хакида фикр юритилади.Укув кулланманинг "Анярогогика" боби катгалар таълимининг психологик жихатлари, принциплари ва таълимни ташкил чтиш масалалэрини ериташга багишланган. Дарслик олий педзгогик укун юртлари талабалари, магистрлар, Укитувчилар, мустакил изланувчи-тадкикотчилар учуй мулжалланган
-
METROLOGIYA, STANDARTLASHTIRISH VA SERTIFIKATLASHTIRISH
Metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish fani bo'yicha darslik muhandislik ishi, ishlab chiqarish texnologiyalari, xizmat ko'rsatish sohasi, transport va hayot faoliyati xavfsizligi ta'lim sohalaridagi barcha texnik ta'lim yo'nalishlari o'quv rejasiga kiritilgan muhim umumkasbiy fanlaridan bo'lib, barcha umumkasbiy fanlar bilan mantiqiy bog'langan. Darslik metrologiya, standartlashtirish va sertifikatlashtirish faoliyatlari to'g'risidagi bo'lim va boblardan iborat bo'lib, unda metrologiya. standartlashtirish va sertifikatlashtirish, sifat va sifatni boshqarish bo'yicha asosiy tushuncha, qoida va ma'lumotlar berilgan.
-
ЁШ ДАВРЛАРИ ВА ПЕДАГОГИК ПСИХОЛОГИЯ
Дарсликда ѐш ва педагогик психологиянинг предмети, методлари, бўлимлари, таълим, тарбия ва ўқитувчи психологияси ҳақида сўз юритилади.Унда чақалоқлик давридан ўспиринлик давригача боланинг психологик ривожланиш хусусиятлари акс эттрилган.Таълим психологиясига бағишланган бобда ўқув фаолиятининг психологик моҳияти, билимларни ўзлаштиришнинг психологик компонентлари, таълимнинг ноанъанавий усуллари, мустақил тафаккурни ривожлантириш, таълим жараѐнини бошқариш ҳақида баѐн этилади.Тарбия психологияси бобида тарбиянинг самарадорлигини оширувчи психологик механизмлар, ўқитувчи психологияси бобида, педагогик қобилиятлар, ўқитувчи шахсига қўйиладиган талаблар ҳақида фикр юритилади.Ўқув қўлланманинг ―Андрогогика‖ боби катталар таълимининг психологик жиҳатлари, принциплари ва таълимни ташкил этиш масалаларини ѐритишга бағишланган. Дарслик олий педагогик ўқув юртлари талабалари, магистрлар, ўқитувчилар, мустақил изланувчи-тадқиқотчилар учун мўлжалланган.
-
-
UMUMIY VA SPORT PSIXOLOGIYASI
Mazkur darslik «Umumiy va Sport psixologiyasi» fanining oliy va o’rta maxsus ta’lim tizimida « Umumiy va Sport psixologiyasi» fanining predmeti, maqsadi va vazifalari, sportchilarda milliy mafkuraviy bilim va malakalarni shakllantirish, sport faoliyati va uning psixologik tahlili, bolalar sportining psixologik xususiyatlari, sport mashg‘ulotlari va musobaqalarining psixologik asoslari, sporchilarni musobaqaga psixologik tayyorlash, sport musobaqasi psixologiyasining tavsifi tahlili, sportchi shaxsining psixologik jihatlari, sport guruhlarining ijtimoiy - psixologik munosabatlari, sport psixologiyasida xotin - qizlar sportining rivojlanish tarixi, jismoniy madaniyat o‘qituvchilari tayyorlashni takomillashtirish masalalari kabilar haqida fikr yuritiladi. Ushbu darslik sport mutaxassislari, murabbiylar, jamoa psixologlari, jismoniy madaniyat instituti hamda universitetning jismoniy madaniyat fakultetlari talabalari, xotin-qizlar sport faoliyati yo‘nalishi talabalari, magistrlar, spotchilar, tadqiqotchilar, sport kolleji va sport institutlari o‘qituvchilariga mo‘ljallangan.
-
Fizika
Fizika – jonsiz tabiat haqidagi fandir. U odamlarni o’rab turgan olamni o’rganishidagi savollariga javob beradi. Bu bilimlar insoniyat madaniyati va intelektining asosiy qismi hisoblanadi. Olamda real mavjud bo’lib, bizni o’rab turgan hamma narsa: uylar, sanoat inshootlari, mashinalar, qushlar, jonivorlar, baliqlar, o’simliklar, mikroorganizmlar, suv, havo, yorug’lik, molekulalar, atomlar, protonlar, elektronlar, radio to’lqinlar va hokazolar – biz bevosita sezadigan yoki maxsus asboblar yordamida biladigan hamma narsalar fanda materiya deb ataladi.
-