-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Шум бола
Б и з бугун севи б ук^ётган китобл арни йигирма-уттиз йил утиб, бал ки в арац л аги м и з ^ а м кел м ас, х о ^ и ш т о п а олмасм и з. Л е к и н , “Ш ум бол а” к ^ с с а с и н и э с а з^ар гал, х;ар к;андай ё ш д а бол ал ик ш у хл и к л ари н и к у м са б , со г а н и б , мутол аа ц и л и ш га э ^т и ё ж се за м и з. А д и б и м и з К. Р ул ом н инг бу к ^ с с а с и тасвирий воси т ал арг а бойлиги билан бош к;а асарл ари д ан а ж р а л и б т урад и . “Д а н д о н сопл и п и ч ок ^д ан б ош л ан и б , ч у в ал аш и б кетган гап н и бой нинг к,изи - Адолнинг “угилтуриб б ерган и ”га б о р и б ул аб “и н н ан кей и н ”ч и , улгудек инж ик;, зик;на, э зм а С ари бой н и м от к;илган Ш ум бол ан и нг би р- би ри д ан ^изик, са р г у за ш т л а р и д а н х а б а р д о р бул и ш н и х ох д асан г и з к и тоб м у т ол ааси га ш ош ил и н г. А с а р к ен г к и т об х он л ар о м м а си у ч у н м ул ж ал л ан ган
-
КОНФУЦИИ ХИКМАТЛАР
Республикамиз олий укув юртлари талабаларига мул жалланган «Сиёсатшун ослик» Укув к^лланмасида унинг муаллифи Ф.Ш.Шарипов букж хитой файласуфи Конфуцийни «бизга \озиргача бир оз маълум булган ва «мавхум куринишда»ги дастлабки сиёсий гоялар ижодкори сифатида таништиради. Биз шу «бир оз маълум булган» файласуф ^аётининг ёритилмаган к;ирралари ва «мавздгм куринишдаги сиёсий гоялари»ни имкон даражасида аник.лаштиришга \аракат кдламиз. Токи у нафакдт хитойликлар, балки бутун олам илммаърифат а\ли томонидан авлиё, донишманд, «тожсиз хукмдор» ва миллатнинг маънавий-ахлок^й до^ийси деб тан олинган олимнинг бутун фаолияти умумбашарий а^амиятга эга булиб, \амма вак^ ва ^амма ерда маънавий баркамоллик гоясини шакллантириш, ривожлантириш ва *аётга татбик этишга хизмат кдпсин. Конфуций — инсонийлик гоясини кенг маънода камтарлик, адолатпешалик, оплр-босшутк, обруэътиборлилик, онщ кунгиллилик, садоцат ва самимийлик, одобахлоц чегарасидан чицмаслик, урф-одатлар ва маросимларга риоя цилиш каби тушунчаларнинг фалсафий ва мантикий Т аллинн билан ёритиб беради. Шунинг учун *ам, унинг асарлари \ар ^андай замонда \ам долзарб.
-
Зарбулмасал
Гулҳанийнинг машҳур ва ажойиб асари "Зарбулмасал"да халқ мақоллари (Гулҳанийнинг айтишича, 400 оммавий мақол), қисман Гулҳанийнинг ўзи яратган мақоласимон ҳикматли сўзлар, қисман сажлар (қофияли наср), қисман матал ва ривоятлар тўпланган. Булар тематик ва эпик жиҳатдан бир-бирига боғланиб, яхлит сюжетни ташкил этади. Асарнинг қаҳрамонлари асосан қушлардан иборатдир. Муаллиф мақоллар орқали бир-бирлари билан сўзлашган қушлар образида турли ижимоий қатламларнинг салбий урф-одатлари, хулқ-атвори, муомала ва муносабатларини кулги қилади.
-
БЕ3ОВТАЛИКДАН ХАЛОС БУЛИШ ВА ЯНГИ ХАЁТ БОШЛАШ СИРЛАРИ
Купдалпк ^аётла ташвишларга шунчалик уралаш иб ^оламизки, у бнзни бизовталнк, саросим алик, ранж -алам ва дилгирликка дучор киладп. Окибатда узнмизга касаллик орттирганимизни билмай коламиз. Кучли спкнлиш, нохуш уй-хаёллар бизни ич-ичимиздан кемира бош лайдн. Д ар д чекамиз. хатто туш акка михланиб коламиз. Вахоланки, безовталикдан халос булиш нинг ечнми оддий. Бунга мазкур кнтобни укиб чикиб, и т о н ч хоенл ^ и л и ш и н г и з шуб>;аснз. Д ун ёга маш хур рухш унос Дейл Карнеги колдирган бебахо мерос сизни янги марралар сари ундандн, деган ум иддам из. К итобда безовталикнинг омилларп, ечнми баробарида турфа инсонлар хаётидаги турли холатлар мисол тарикасида келтирилади. Укинг, у^инг, кулланг. А на шунда хаётиигизда янги сахифалар очилганига амин буласиз. К нтоб кенг укувчилар оммаси учун мулжалланган.
-
Jannati odamlar
O‘zbekiston Xalq yozuvchisi, bolalarimizning sevimli adibi Xudoyberdi To'xtaboyevning ushbu ertak-qissalarini eng avvalo mehribon bobojonlar suyukli nabiralariga o ‘qib bersinlar, so'ngra suyukli nabiralar yonboshlab yotgan bobojonlariga o'qib bersinlar. H ar ikki tomon qissaning «mazasini shimib» turguncha, endi buvijonlar asaldek shirin qizlariga o‘qib bersinlar. Keyin muallifga «Ey Xudoyberdi bobo, o'zingizning bobongiz bilan ertakchi enangiz haqida yozibsizu, nega mening bobom bilan ko'zoynak taqqan buvijonim haqida yozmabsiz, nega, nega, nega» degan mazmunda xat yozib, bobojoni aytgan mataldan, buvijoni aytgan ertakdan bittadan qo‘shib jo'natsinlar.
-
Қора қуюн
Ёзувчи Ўктам Ҳакимали "Осмон олис". "Қора куюн", "Ҳазина" тарихий қиссалари ва "Хун" ҳикоясида халқимизнииг нотинч ўтмишидаи айрим саҳифаларни ёритади. У чексиз бахтсизликларни вужудга келтирган. Оддий халқни қон қаҳшатган ижтимоий муҳит илдизларини очишга, ёвузликка нисбатан нафрат туйғуларини уйғотишга интилади. Шу жиҳатдан мазкур асарлар сиз, ҳурматли китобхон эътиборини тортади, деб умид қиламиз.
-
ШАИТАНАТНИНГ ЖИН КУЧАЛАРИ
Азиз фарзандларимизга «1^озонга яцин юрсанг - ^ораси юцади, ёмонга яцин юрсанг - ёмонлиги ю^ади», деб тарбия бериб, уларнинг ёмонлар таъсирига тушиб ^олишидан асраймиз. Аммо, афсуски, «Асраган кузга чуп тушади», деганларидек, айрим оилаларнинг суюкли фарзандлари турри йулдан чекиниб, жиноят оламининг аянчли кучасига кириб цолади. Биз «^ора цозон»га ухшатаётган жиноят олами ёшлар кузига жилваланиб куринади. Ташна одамни саэуэо сароби узига тортгандек тортаверади. Узбекистан хал^ ёзувчиси Тоэряр Малик жиноят оламини «Шайтанат» - шайтонлар етовидаги олам деб атаган. Сиз, азизлар бу асарни уцигандирсиз. Ёзувчи бу мавзуни давом эттириб, «Шайтанат»нинг турфа олами» рукнида яна бир неча асарлар ёзди. Шулардан иккитаси жамланиб, унга изох; сифатида суз боши ёзилиб, фарзандларни турри тарбия этишда, уша «^ора 1^озон»дан эх;тиёт цилишда ёрдами тегармикан, деган хайрли ниятда бу китобга тартиб берилди.
-
Янги ой
Мамлакатда оғирчилик эди. Шу билан бирга, қирғинбарот урушдан қутулганлик боис шод-хуррамлик ҳам хукм сурарди. Одамлар чуқур энтикиб нафас олардиларки, бунда шукроналик ифодаси мужассамлиги сезилиб турарди.
-
Саодатга элтувчи қудратли куч
Мазкур тўпламдан Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист, истеъдодли шоир Минҳожиддин мирзонинг мустақиллик, миллий ғоя, мафкуравий жараёнлар, маънавий тушунчалар, одоб-аҳлоқ, ёшлар таълим тарбияси, маданий-эстетик ҳаётимизнинг долзарб муаммоларига бағишланган ўқишли мақолалари ўрин олган.
-
Бедор тун томчилари
Қўлингиздаги китоб истеъдодли шоира Шарифа Салимованинг шеърият гулшанидан сиз азиз ўқувчиларга тутаётган янги гулдастасидир. Мунаккид таъкидлаганидек, "шоира дилида ке-чаётган нафис туйғуларни образлар, мажозлар тилида моҳирона жилолантириб, ўқувчини ўз асирига айлантиради". Она Ватан. мангу навқирон ишк сувратлари ўзига хос шеърий жозиба касб этиб, калбингизга кириб боради. Тўпламдан жой олган достонлар эса олис тарихимиз билан рўбарў бўлиш йўлидаги яна бир адабий имкониятдир. Ўйлаймизки, ушбу тўплам сизга манзур бўлади.
-
Журавлёвка
Розовая накипь умирающего заката дымилась в его волосах. По столу тянулись тени от лампы. Чугунная змея‐пепельница дразнила раздвоенным языком, проглатывая окурки. Статуэтка Дон‐Кихота на подоконнике выдергивала из ножен заржавленную шпагу, а глаз лимона мигал из чашки, и серебряная ложечка трамвая вызванивала поздний час.
-
Минг бир ўлимни енгиб
Генрихнинг таниши кечқурун яна келди. Уни ҳеч ким кутмаган, кутиши ҳам мумкин эмасди, чунки учрашув бошқа кунга келишилган, ўша бошқа кунга эса, ҳали бор эди. Маргарита Францевна, табиийки, кўча эшикни, келишиб олинганидек, занжирлаб қўйганди, шунинг учун у деразани чертишга мажбур бўлди, аллакандай эхтиёткорлик билан, тўхтаб-тўхтаб чертди.
-
УЙЛА ВА БОЙ БЎЛ
А гар си з йулингиздаги б а р ч а т у си к ^ар н и б а р т а р а ф этиб, м уваф ф ак ;и ят га э р и ш м оц ч и булсангиз, уш бу кит обни ук;иб чик,инг. У аввал о, у з олдингизга м ак;сад куй иш ни, и ш он ч туйгуси н и м уст а^к ам л аш н и , турли си н ов л арн и енгиб у т и ш н и , изл ан и ш н и у ргат ад и . Ш уни нгдек, м ах су с билимлар, ак/^-заковат, чеки н м асл и к ^ац и д а бой т уш ун ч а б ерад и . Д арв ок ,е, м азк у р к и т обд ан м ак,сад ф а ц а т бой булиш га у н д аш булмай, бой ф и к рл аш , орзу- и стак л ар у ст и д ан ^ у к м р он булиш , и ш он ч н и мустацк ам л аш , м у в аф ф ак ,и я т г а э р и ш и ш г а к,аратилган. С и з у н д ан з^аётда к;андай к;илиб м ак,сад га э р и ш и ш н и , к;атъиятли булиш м умкинлигининг алик; р е ж а с и н и т оп аси з. Б у э с а х;ар б и р и ш д а си зг а асц от ад и . У ш б у китоб су зб ош и в а 15 булимдан и б о р а т булиб, кенг кит об х он л ар ом м аси г а м ул ж ал л анган.
-
Рубоийлар
Кулингиздаги ушбу китобдан номи дунёга машхур шоир Умар Хайёмнинг энг сара рубоийлари урин олган. Бу рубоийлар Фирдавсий номидаги халкаро мукофот лауреата Шоислом Шомухамедовнинг аслиятдан таржимасида бир неча бор китоб холида чоп этилган. Ушбу китобларда рус тилдаги таржималар хам келтирилган. Мазкур китобда хам ушбу машхур рубоийлар узбек ва рус тилларида аслиятга асосан берилмокда.
-
Тоғли диёр қўшиқлари
Қўлингиздаги китоб серқуёш Тожикистоннинг турли гўшаларида дунёга келиб, вояга етиб, ўз диёрларини куйлаган тожик адибларининг асарларидан ташкил топди. Уни вараклаб, кисса ва хикояларни ўкир экансиз, ҳар бир адиб ўз асарини тоғ шаршаралари-ю, жилгалари сингари ўзига хос охангда кўшик килиб куйлаётгандек туюлади. Мархамат ўқинг, муаллифлар дил садоларини тингланг!
-
Қайтганимда уйда бўл.. ёxуд бахт ва айрилик битигими тақдирнинг?
Ёзувчи Элчин Сафаралининг "Қайтганимда уйда бўл.. ёxуд бахт ва айрилиқ битигими такдирнинг?" асарида изтиробли отанинг қизига ёзган мактублари баён этилган. Баъзан менга бутун олам, барча ҳаёт, дунёнинг борлиги вужудимга қамалиб олгану, бизнинг онгимиздан нидо бўл, дея қилаётгандек туюлади. У, буни ҳис қилиш мумкину, баён қилишнинг иложи йуқ... Бу ғоят ҳайбатли эканлигини ҳис қиламану, сўзда изҳор қилишни бошласам гўдакларча тўлдирашдан нарига ўтмайди.