-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ЯХШИДИР АЧЧИК ХАКИКАТ
Ушбу машхур шоир, жамоат арбоби Эркин Вохиднинг кейинги йулларда ёаилган шеърлари гулдастасидан иборатдир. Шоир, калб булогидан чиккан соф туйгулар ифодаси булмиш бу шеърларида ширин ёлгонни айтиб кимларгадир ёкишдан кура, аччик хакикатни айтишни афзал куради. Китобхонга ушбу шеърий гулдаста манэур булади, деган умиддамиз.
-
Daftar hoshiyasidagi bitiklar
Bu kitob boshlanishida yozuvchi asarni qirq yil davomida yozganligini aytib o‘tadi. Va men buni umrim davomida shoshmasdan yozdim va siz ham bu kitobni shoshilmasdan o‘qing degan jumlalar keltiriladi. Bu kitob adbining umri davomida chiqargan xulosalari hisoblanadi va bu xulosalarni har birini kitob qilib chiqarsa bo‘ladigan ma’lumotlar jamlangan.Ushbu maqolada O‘tkir Hoshimov hayoti, yozuvchiga muvaffaqiyat keltirgan asari, insoniy munosabatlar haqidagi asari hamda xilma-xil sarlavhali sermazmun va tarbiyaviy ahamiyatga ega bo‘lgan “Daftar hoshiyasidagi bitiklar” hamda asardagi ichki sarlavhalar xususida so‘z yuritiladi.
-
Дунёнинг ишлари
Бу қисса катта-кичик навеллалардан иборат. Бироқ улурнинг барчасида мен учун энг азиз одам онам сиймоси бор. Бундаги одамларнинг ҳаммасини ўз кўзим билан кўрганман. Фақат баъзиларининг исми ўзгарди, холос. Бу одамларнинг қисмати ҳам қайсидир жиҳати билан онамга бағишланган.
-
ДУРМОН ХАНГОМАЛАРИ
Сиз Гафур Гулом, Ойбек, Абдулла Каххор, Миртемир, Максуд Шайх- зода, Саид Ахмад, Озод Шарафиддинов, Эркин Вох,идов, Абдулла Орипов, Уткир Хошимов, Шукур Холмирзаев, Рауф Парфи, Турсунбой Адашбо- ев, Анвар Обиджон, Тохир Малик, Икбол Мирзо, Мирпулат Мирзо каби таникли шоир ва ёзувчиларнинг асарларини суйиб укигансиз. К,улингиздаги китобда уша машхур адиблар хаётида руй берган кизик, кулгили ва ибратли вокеалар, хангомалар, аския, латифалар, ажойиб лутфлар каламга олинган
-
Falak
Uch kundan beri ezib yog‘ayotgan yomg‘ir tindi. Kun botarda qonga belangan ufq endi havoning ochilib ketishini va’da qilgan edi.Lekin mag‘ribdan esib turgan shamol ko‘p o‘tmay yana qora bulutlarni haydab keldi. Yulduzlarning yuzi to‘sildi. Havo aytarli sovuq emas, biroq kuchsiz izg‘irin badanni junjiktiradi.
-
Фельетондан кейин
Ёш ёзувчи ХУДОЙБЕРДИ ТЎХТАБОЕВ узининг бу иккинчи ҳикоялар тўпламида ёшларнинг маънавий қиёфасини, меҳнатини, дўстлигини кўрсатишга ҳаракат қилади. Тўпламдаги кўпчилик ҳикоялар ҳажвий, енгил юмор руҳи билан суғорилган. Унда автор ҳозирги замон ёшлари ҳаётидаги баъзи бир эскилик сарқитларидан, баъзи йигитларнинг саводсизлигидан қаттиқ кулади. X. Тўхтабоев ҳикояларининг тили енгил, уни равон уқийсиз. Тўплам ҳақида ўз мулоҳазаларингизни ёзиб юборишингизни сураймиз.
-
ДОНОЛАР ХАЗИНАСИДАН
Зикрилла Эгамбердиевнинг «Донолар хазинасидан» деб номланган ушбу китобчада халкнинг бебахо бойлиги — накллар, ибратли хикоячалар тупланган. Инсоннинг ахлокий фазилатлари хакида, таълим-тарбиянинг халкка хос донишмандона.
-
Boshsiz chavandoz
Taniqli ingliz yozuvchisi Tomas Mayn Ridning (1818-1883 yil)"Boshsiz chavandoz" romanida 18 asrning o'rtalarida Texas shtati hayoti manzaralari aks etgan.
-
XАЁТНОМА
Жамоатчилик асосида девон тузувчи Минxожиддин Гайдар. Илдизи унлаб асрлар каъридан сув ичадиган аруз, ижодкордан улкан хаётий сабок, юксак бадиий майорат талаб этади. Чустий ана шундай мукаддас, залворли ижод юкини елкага олган, майсафид арузни янги за мон маънавий дунёси бойиши учун хизмат цилдира олган шоирлар сирасндан.
-
ОХИРЗАМОН НИШОНАЛАРИ
Чингиз Айтматовнинг энг яхши асарлари аллакачон янги жахон адабиёти классикасининг таркибий кисми булиб колди. Унинг китоблари услуби жихатидан хам, кутарилган фалсафий масалаларга кура хам бир-биридан фарк килади, шу билан бирга уларнинг умумий жихатлари хам бор. Шу боисдан муаллифнинг хар бир асарини орадан вакт утиши билан кайта-кайта укигинг келади ва хар гал янги ва янги жихатларини кашф этасан. Айтматов асарларининг китобхонни айрича хаяжонга соладиган таъсир кучи жамиятда пишиб етилган муаммолар уртага ташланишидадир.
-
ОККЕМА
Унинг икки эртаги буларди. Бири узиники булиб, уни хеч ким билмасди. Иккинчисини эса бобоси сузлаб берганди. Кейин биронтаси хам колмади. Аввал портфел сотиб олинди. Коп-кора дермантин портфелни очиб-ёпганда шикиллайдиган кулфи ялтираб турарди. Ёнида майда-чуйда соладиган киссаси хам бор. Кискаси, гаройиб, айни пайтда оддий мактаб портфели эди. Хдмма нарса, эхтимол, шундан бошланди.
-
Белый пароход
Чингиз Айтматов — народный писатель Киргизии, один из выдающихся художников современности, автор многих повестей, широко известных в нашей стране и за рубежом.
-
ЧЕРНЫЙ СТОЛБ
Вы, наверное, видели портрет Александра Кравцова; его помещают во всех учебниках геофизики, в том разделе, где идет речь о Кольце Кравцова. А когда-то этот портрет из номера в номер печатали все газеты мира.
-
Буюк ипак йулидаги Фаргона шахарлари
Ушбу рисола археологик казишмаларда кулга киритилган материаллар асосида баъзи бир ёзма манбаларга таяниб Буюк Ипак йулидаги айрим шахарлар тарихига дойр маълумотлар берилган. Жумладан Хитой манбалари хабар берган кадимги шахарларни каерда жойлашгани хакида батафсил хикоя килинган. Шунингдек Фаррона водийсида шахар маданиятини келиб чикиши ва уни даврлари ишонарли далиллар билан курсатиб берилган.
-
БОБУР ҲАҚИДА ЎЙЛАР
Президент Ислом Каримов Андижон вилоятига Амир Темур ордерини топтириши маросимида Андижонда фаолият юритаётган кўплаб зиёлилар маданият, адабиёт ва санъат хам ояндалари қаторида таникли олим, профeccор Сайфиддин Жалиловнинг ҳам номларини тилга олган эдилар. Дарҳақиқат, С. Жалилов ярим асрлик фаолияти давомида 300 га яқинилмий оммабоп асарлар яратди. Айниқса, шоҳ ва шоир Бобур ҳаёти билан боғлиқ рисолалари ватанимизда ҳам, чет элларда ҳам маш ҳурдир. Қ ўлингиздаги уш бу асар Бобур Мирзо ҳақидаги энг сунгги, энг янги маълумотларни беради.
-
City and Shore
The popularity of the fictional mystery has grown rapidly since Edgar Allan Poe's "The Mystery of the Rue Morgue" was first published in Graham's Lady's and Gentleman's Magazine in 1841, and it has gener ated an impressive amount of literary criticism that has developed pro portionately with the genre. Critics have included in their essays some general discussion of the setting, usually focusing on such locales as the village or the enclosed space, but none has presented an in-depth exam ination that focuses solely on the function of setting. My approach in this work is to look at two very distinct settings: city and shore.