-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ОЙБЕК
Ушбу китоб-кургазма кутубхона ходимлари, укитувчилар ва пионер ташкилотларига ёрдам беради. Китоб-кургазмадаги материаллар 5 — Ю-синф укувчиларига мулжалланган булиб,’ унда бир канча иллюстрация ва текстлар берилган. Кн- тоб-кургазма кискичи олиб ташлангач, кургаз- манинг тегишли булимига доир вараклар эхти- ётлик билан киркиб .олинади, хар кайсиси калин картон когозга елимлаб ёпиштирилади на кургазма стендига куйилади. Кургазма куйидаги булимлардан иборат булиши мумкин:
-
«Бадоеъ ул-бидоя» малохати
Ушбу китоб урта асрлар шарк бадиий санъаткор- лигининг буюк узбек шоири Алишер Навоийга хос булган кирраларини унинг «Бадоеъ ул-бидоя» девони асосида курсатиш, девондаги шеърлар асосида шоирнинг ижтимоий-фалсафий х,амда бадиий-эстетик карашларини урганиш ва талкин килишга багишланган. Навоийшунослик янги погонага кутарилган х,озирги даврда у турли босклчлардаги толиби илмлар ва куп сонли китобхонларга мулжалланган.
-
К западу от Эдема. Зима в Эдеме. Возвращение в Эдем
Сага о земном мире, пошедшем в своем развитии не тем путем, каким он следует до сих пор. Глобальная катастрофа, из-за которой вымерли на планете гигантские ящеры, обошла Землю стороной, и рептилии, в процессе эволюции обретя разум, создали собственную цивилизацию, нисколько не похожую на людскую. Выращенные из семян города, матриархат, коллективный разум, генетически перестроенные животные…
-
Jannati odamlar
О‘zbekiston Xalq yozuvchisi, bolalarimizning sevimli adibi Xudoyberdi То‘xtaboyevning ushbu ertak-qissalarini eng avvalo mehribon bobojonlar suyukli nabiralariga о‘qib bersinlar, so‘ngra suyukli nabiralar yonboshlab yotgan bobojonlariga о‘qib bersinlar. Har ikki tomon qissaning «mazasini shimib» turguncha, endi buvijonlar asaldek shirin qizlariga о'qib bersinlar.
-
Алкимёгар
Бу сирли қудрат инсон зотига раннмдай туюлади, а ели да эса Ўз такдирини кандай руёбга чиқариш йўлини худди ана шу қудрат кўрсатиб боради. У инсоннинг рухини ва эркин и уша буюк вазифага тайёрлайди. Бу курраи заминда азалий бир ҳақиқат мавжуд: качонки сен ниманидир астойдил истасанг, албатта унга эришасан, чунки бундай истак Оламнинг Руҳида дунёга келган бўлади. Сен ер юзида худди ана шунинг учун яратилгансан.
-
Иблис исканжасида 1643 кун
Қўлингиздаги романда бирорта уйдирма йўқ. Т.Қаҳрамонов 80-йилларда кечган ва ўзи гувоҳ бўлган машъум воқеаларни қандай бўлас шундайлигича рўй-рост тасвирлайди. Ушбу асар она тупроқни ардоқлаш, инсонни эъзозлаш ва мустақилликнинг қадрига етишга чорлайди.
-
Золото в тёмной ночи
Ойро потеряла память, когда ей было двенадцать. С тех пор, как она очнулась одна в трюме корабля, прошло уже целых шесть лет. Но воспоминания к ней так и не вернулись, она помнит лишь свое имя и возраст. Кто она и откуда? Кто ее родители? Ни на один из этих вопросов она так и не нашла ответа. Теперь ее дом – это Острова, а ее родители – каиданец и теялийка, ради любви отказавшиеся от жизни на Континенте.
-
Юрт ўғлони
Қўлингиздаги китоб атоқли шоир, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими Саъдулла Ҳакимовнинг шу мавзуда ёзилган дилнома- достони биан бошланади. Шунингдек, мажмуадан шоир томонидан кейинги йилларда ёзилган сара шеърлар намуналари ҳам ўрин олган.
-
ҚАЙДАСАН, ЧАРОС?
Боқий Мирзонинг “Қайдасан, Чарос?” қиссаси “Суҳбатдош” газетасида босилгач, мухлислар томонидан иштиёқ билан ўқилди. Адабий анжуманларда, ижодий учрашувларда муаллиф билан қизиқарли савол-жавоблар бўлиб ўтди. Бир неча йилдирки, қисса шинавандалари муаллифдан китобини сўрашади. Бугун “Қайдасан, Чарос?” алоҳида китоб ҳолида қўлингизга тегди. Мухлислар у ни я на бир бор ўқисалар, ўзгача завқ-шавқ олишади ва икки қалб сирлари ҳақида ҳикоя қилувчи асар севимли китобларидан бирига айланиб қолади деган умиддамиз.
-
Foziyon Zindoni
Yozuvchi Jo'ra Fozilning "Foziyon zindoni" kitobi asosan zamonaviy mavzudagi xikoyalardan tuzilgan, unda adibning saralangan hikoyalari o'rin olgan. Muallif qahramonlar taqdirini ruhiy tadqiq etish yo'li bilan barkamol avlod qanday bo'lishi kerak, degan savolga javob izlaydi. Kitobdan joy olgan yangi hikoyalar ham asosan hazrati inson va uning zamindagi ezgu amallariga bag'ishlaydi.
-
САНАМ ТОҒИДАГИ ГУЛХАН
Ҳар бир ёзувчининг ў з китобхони, ў з услуби бўлади. Мирзапўлат Тошпўлатов ҳам тарихий, ҳам замонавий мавзуларда қалам тебратади. Адибнинг ҳикоя ва қиссаларида муҳаббатнинг сирли онлари, дўстлик, диёнат, эзгулиш, софлик ҳақида сўз юритилса, тарихий асарларида эса авлодларимиз урф- одатлари, мардлиги, ота-боболар ва момоларимизнинг эртакка, ривоятга айланган садоқати, мардлиги ҳақида ҳикоя қилади.
-
Bahor qaytmaydi
O'tgan asrning 60-70-yillarida o'zbek adabiyoti juda katta istedodlarni qabul qildi. Ham nazm, ham nasr, ham publisistika o'quvchilarni maroqli mutolaaga mushohadaga chorladi. "Bahor `qaytmaydi" qissasi 1969-yilda yozilgan. qissada yozuvchi iste'dodli, biroq uning qadriga yetmagan, ulug' maqsadsadlardan mahrum xudbin yigitning tanazzuli tarixini, ruhiy va ma'naviy inqirozini san'atkorona tahlil etib bergan.
-
Рўё ёхуд гулистонга сафар
Бу савдога учраганимга кўп бўлди. Ўн беш йиллар, эҳтимол ундан ҳам кўпдир. Шунча вақтдан бери тинчим йўқ, на унутиб, эсимдан чиқариб, хотиржам яшадим, на кўрган-билганларим асосида ушбу нарса ёзиб, чиқардим. Ёзишни-ку ўша пайти, яъни бориб келган вақтларимдаёқ бошлаган эдим, лекин бунақа гапларга ишонадиган одам топилармикан, айтишга айтиб, кейин ҳаммага кўлги бўлиб юрмасам эди деган истиҳола билан тўхтатганман.
-
DETEKTIV XIKOYALAR
E'tiborlarizga havola etilayotgan kitob dunyo etirof etgan yozuvchilar-Artur Konan Doyl, Stiven King, Moris Leblan, Jan Pol Sartr, Agata Kristi qalamiga mansub detektiv hikoyalarni o'z ichiga olgan.
-
Temuriy malikalar
Turg‘un Fayziyevning “Temuriymalikalar” asarida yozilishicha, Amir Temur suyukli rafiqasi Saroy Mulk xonimdan farzand ko‘rmagan. Ammo ,sohibqiron o‘z o‘g‘li Shohruh Mirzoni, suyukli nabiralari Muhammad Sulton Mirzo, Xalil Sulton Mirzo, Ulug‘bek Mirzo va boshqa mirzolarni bevosita zukko Saroy Mulk xonim tarbiyasiga topshirgan edi . 1405 yil 8 fevralda sohibqiron Amir Temur O‘trorda vafot qilgach, Samarqand taxtiga uning nabirasi Xalil Sulton Mirzo (1384-1411) o‘tirdi. Ibn Arabshohning bergan ma’lumotiga ko‘ra, Xalil Sulton Mirzoning xotini Shod Mulk begim 1408 yilda Saroy Mulk xonimni zaharlab o‘ldirgan. Amir Temurning 1395 yilda To‘xtamishxon ustidan qozongan g‘alabasi ruslarning mug‘ullar zulmidan ozod bo‘lishini 200 yilga tezlashtirgan.
-
МЕНИ ЙИҒЛАТМА, ҲАЁТ!
Бир шоир айтганидек, ҳаёт деб аталмиш Буюк Устоз кимгадир қанд берса, кимгадир панд беради. Унинг синовларига беьубор кўнглини авайлаб кўтариб юрган ёшларнинг ҳаммаси ҳам чидай олмайди. Айнан, шу тенгдош- ларига далда бўлиш учун Аҳад Қаюм уларнинг номидан барча дардларни тўкиб солади. Ҳа, бу ҳиссии дардларнинг купи қадим замондан ҳозирги вақтгача турли шаклда турланиб, тусланиб қоғозларга тушиб келмоқда. Аҳад Қаюм эса ана шу дардни эритадиган, оддий турмуш ташвишидек кўрин- гани билан тоғлар ҳам кўтаролмайдиган ички кечинмаларни ўзига хос ра- вишда қоғозга туширган, холос. Аслида лирика, шеьр шу эмасми?!