-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Suratdagi ayol
Shaharning kun chiqish tarafida joylashgan mo‘jazgina hovlida ijarada yashay boshlaganimning ikkinchi yili yoz arafalarida uy bekasi — kamsuqum, odamovi beva kampir tuyqusdan qazo qilib qoldi. Kampir kechasi o‘zining hovli chetidagi hujrasida olamdan o‘tgan, ammo uning o‘limidan ertasi choshgohga qadar biror tirik jon xabar topmagandi. Faqat choshgohga yaqin kampirni ertalabdan buyon hovlida ko‘rmaganim, hujraning eshik-derazasi kecha oqshom qay tarzda bekitilgan bo‘lsa, hamon shunday turganligi ko‘nglimga xavotirlik soldi. So‘ng eshikka kelib sekin taqillata boshladim. Oradan bir necha daqiqa o‘tdi, lekin ichkaridan biror sas-sado eshitilmadi. Keyin eshikni sekin itardim, eshik qulflanmagan ekan, g‘iyqillab ochilib ketdi: deraza yuziga darparda tortib qo‘yilganidan uy ichi qop-qorong‘i edi, daf’atan ko‘zim hech narsani ilg‘amadi va beixtiyor uch qadamcha nariga yurdimu uyning to‘ridagi to‘shaqda qimir etmay yotgan kampirga ko‘zim tushdi-da, rangim quv oqarib, qo‘l-oyog‘imni qaltiroq bosdi, qo‘rqqanimdan nafasim ichimga tushib ketdi. Kampir shiftga qarab yotar, uning shishinqiragan yuzi qorayib ketgan, engagi ko‘ksiga tushib turganidan og‘zi vahimali alfozda ochilib qolgan edi. «O’lib qolibdi...» degan sovuq o‘y miyamga urildi va otilib tashqariga chiqib ketdim.
-
Qizg`aldog`im. She`rlar
Muhtaram she`rxon! Shoirning qo`shiq bo`lib ketgan she`rlaridan tartib tartib berilgan ushbu mo`jaz to`plam sizning-da ko`nglingizga ezgu lahzalar baxsh etadi deb ishonamiz. Ushbu to'plamdagi she'rlar barcha yoshdagi kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
Sayohatnoma
Qadimshunos, tarixchi olim Sayfiddin Jalilov yaqinda chop chop etilgan "Bobur va Oliy Sezar" kitobi bilan juda ko'p adabiyotshunoslarni lol qoldirgan edi. Ushbu kitobda esa muallifni sinchkov, nozik ta'b, bilimdon o'zbek sayyohi sifatida ham taniymiz. " Sayohatnoma" muallifining "Bobur izidan" eskpeditsiyasi tarkibida Afg'oniston, Eron, Pokiston, Hindiston, olim sifatida AQSH va Yaponiyaga qilgan safar taassurotlarini o'zida jamlagan.Kitobda ushbu mamlakatlarning tarixi,tarixiy va zamonaviy me'moriy obidalari,xalqlarning urf-odatlari x tabiati, hayot tarzi haqida boshqa manbalarda kam uchraydigan qiziqarli ma'lumotlar, fikr-mulohazalarni o'qiysiz
-
Тонг табассуми
Суғдиёна ҳозир умум таълим мактабининг 9- синф ўқувчиси. Лекин, бу унга шу ёшда шеърларини жамлаб, уни китоб ҳолида шеър мухлисларига армуғон этишига монелик қилмади. Албатта, бу ёш ижодкорнинг қатъияти, бир мақсад йўлида дадил одимлаётгани, азму шижоатидан дарак беради.
-
ГОРИО ОТА
«Горио ота» романдаги вокеа Реставрация даврида булиб утади. Буржуазия дунёсининг конунлари шафкатсиз. Бу жамиятда одамнинг кадри киммати канчада ромад келтиришнга караб белгиланади.
-
Французская новелла ХХ века
Утвердившаяся в искусстве еще в XVI веке, в эпоху Маргариты Наваррской, прославленная именами Лафонтена, Вольтера, французская новелла и повесть в XIX веке достигает расцвета, оспаривая в прозе первенство у романа.
-
Хазина султони
Асарда ўзбекистонинг машҳур оқ олтин миришкорларни уларнинг муносиб ворислари ёшларнинг меҳр мухаббат севги садоқат йўлидаги хайрли ташвишлари жасорат ва олийжанобликлари мадҳ этилади
-
Дунёнинг бир қавати
Қўлингиздаги ушбу тўпламдан ўрин олган шеърларнинг айримлари қўшиқларга айланиб, муҳлислар кўнглига кириб борган. Тўпламда шоира уз шеърларида буюк муҳаббатни, эл суйган инсонлари ҳамда оила ҳақида ҳаётда учраб турадиган вокеаларни ҳазил мутойиба тариқасида шеърий ифода билан муҳлислар кўнгилига етказиб берган. Ўйлаймизки, мазкур тўплам Сиз каби нозик китобхонлар кўнглидан ўзига муносиб жой олади.
-
Келишлари - бир байрам...
Ушбу китоб Ўзбекистон Республикаси Мустақиллигининг 20 йиллигига бағишланади.
-
танланган асарлар 5 жилдлик. Тирилиш
Бир неча юз минг одам бир парча ерга тўпланиб олиб ўзлари тиқилишиб яшаётган ерларини дабдала қилишга нақадар урунишга бўлмасин ҳеч бир гиёх ўсмасин деб ерга қанчалик тош ётқизишган ниш уриб чиқаётган ҳар бир гиёҳни қириб қиртишлаган бўлмасин тошкўмир ва нефтъ бурқсатишиб дарахтларни қийратган ва жамики ҳайвону паррандаларни қувғин қилишган бўлмасин баҳор шаҳарда ҳам баҳорлигини қилган эди
-
Сады волшебства в тонкостях поэзии
Русский перевод средневекового персидского трактата по» поэтике, принадлежащего перу известного автора XII в., публикуется впервые в Европе. Перевод сопровождается комментарием и исследованием, содержащим не только очерк жизни и творчества Ватвата, но и сопоставительный анализ теоретических основ «Садов волшебства». В приложении публикуетсяперсидский текст трактата (по тегеранскому изданию).
-
Осмонимни бўшатиб қўйинг
Хўжайним уйкудан Турди, авзойи чаток. Сўрасам, индамади, Туш кўрдими ёмонроқ...
-
Uchgacha ayni vaqti
Favzand chaqaloqligidan boshlab ulg‘aygunicha uning tarbiyasida nimalarga kechikmasligimiz kerak, nimalarga kechikib qo‘ydik, xatolarni tuzata olamizmi? Masaru Ibuka ko‘pincha ota-onalar ilg‘amagan, lekin bolaning ongi, ruhi-yatida, jismonan va manan shakllanishida hal qiluvchi rol oynaydigan xatti-harakatlar, hayotdan olingan turfa ji-hatlarni ko‘zguda aks etganday siz-u bizga ko‘rsata olgan. Ushbu kitobni o‘qib, bunga amin bo‘lasiz deb ishonamiz.
-
Бир умр қиссаси
Ушбу китобга ҳаваскор ижодкорнинг ҳисса ва ҳикоялари киритилан. Ёхи қаламкаш инсоний ирода, меҳр-муҳаббат каби меҳр муҳаббат олади, ҳаёт синовларга мардона енгишга чорлайди. «Бир умр қиссаси» acapи сизни бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз
-
Эй, ишқ
Ушбу китобимни падари бузрукворим Абу Бакр Мирзо Маҳмуд ўғлининг муборак 85 ёшига бағишлайман (муаллифдан).
-
Кўнглим дунёси
Тўплсш муаллифнинг илк китпобчасидир. У ўқувчининг эътиборига тушадиган, бадиий етук ва гўзал шеърлардан таркиб топган. Муаллифнинг кўнглидан кечган туйғуларида ясамалик, шон-шухратга зўраки интилиш йўқ. Ҳар бир сатрга муҳрланган ана шу самимийлик ўқувчини ўзига жалб қилади.