-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Ўзбекистон Республикасининг жиноят кодекси
Жиноят кодексининг вазифалари шахсни, унинг ҳуқуқ ва эркинликларини, жамият ва давлат манфаатларини, мулкни, табиий муҳитни, тинчликни, инсоният хавфсизлигини жиноий тажовузлардан қўриқлаш, шунингдек жиноятларнинг олдини олиш, фуқароларни республика Конституцияси ва қонунларига риоя қилиш руҳида тарбиялашдан иборатдир. Ана шу вазифаларни амалга ошириш учун Кодекс жавобгарликнинг асослари ва принципларини, қандай ижтимоий хавфли қилмишлар жиноят эканлигини аниқлайди, ижтимоий хавфли қилмишлар содир этган шахсларга нисбатан қўлланилиши мумкин бўлган жазо ва бошқа ҳуқуқий таъсир чораларини белгилайди.
-
Информационные технологии в экономике
В книге рассматриваются общие вопросы информатизации, даются понятия автоматизированных информационных технологий, систем, приводится их классификация.
-
Ўзбекстон Республикасининг жиноят хукуки
Жиноят ҳукуки мустақил ҳуқуқ соҳаси бўлиб, Ўзбекистон Республикаси ҳуқуқий тизимининг ажралмас қисмидир. Жиноят ҳукуки, ҳуқуқ тизимини ташкил қилувчи бошқа соҳалар конституциявий, фуқаровий, маъмурий, жиноят-ижроия ва шу кабилар билан биргаликда жамиятда шаклланган ижтимоий муносабатларни тартибга солишга мўлжалланган. Шу билан биргаликда бошқа ҳукуқ соҳаларидан фарқли равишда, жиноят ҳуқуқи ўзининг бу вазифасини ўзига хос тарзда бажаради: энг муҳим ва аҳамиятли ижтимоий муносабатларни махсус усул ва воситалар билан қўриқлайди, шу билан уларнинг нормал фаолият кўрсатишини таъминлайди, мақсадларга муваффақиятли эришиш учун зарур бўлган шароитларни яратади, жамият ижтимоий ҳаётининг барча асосий соҳаларида ижтимоий, иқтисодий, сиёсий, маънавий ва бошқа йўналишларда кенг қамровли ислоҳотларни амалга оширишдаги бирламчи вазифаларни бажаради. Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилиги Умумий ва Махсус қисм юридик нормала- ридан иборат. Мазкур ўқув қўлланмаси шу тузилишга биноан тайёрланди, унда чизмалар 3
-
O‟ZBEKISTONDA BARQAROR TURIZMNI RIVOJLANTIRISHNING O‟ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
Mavzuning dolzarbligi. Iqtisodiyotni modernizatsiya qilish va iqtisodiy islohotlarni chuqurlashtirish sharoitida xizmat ko‟rsatish, servis va turizm sohasini rivojlantirish, ishsizlikni bartaraf qilish, aholi daromadlari, yashash sharoitlarini oshirish va mamlakat eksportida xizmatlar rolini oshirishda muhim yo‟nalishlardan biri hisoblanadi. Bu borada 2017 yil 7 fevralda qabul qilingan “2017-2021 yillarda O‟zbekistonni ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirish bo‟yicha Harakatlar strategiyasi”da Tarkibiy o‟zgarishlarni chuqurlashtirish, milliy iqtisodiyotning etakchi tarmoqlarini modernizatsiya va diversifikatsiya qilish hisobiga uning raqobatbordoshligini oshirishdagi asosiy ustuvor yo‟nalishlardan biri sifatida turizm industriyasini jadal rivojlantirish, iqtisodiyotda uning roli va ulushini oshirish, turistik xizmatlarni diversifikatsiya qilish va sifatini yaxshilash hamda turizm infratuzilmasini kengaytirish bo‟lib qaralmoqda.
-
Umurtqalilarning nafas olish, qon aylanish, qon hosil qilish va ayirish sistemalarining filogenezi
Umurtqalilarning nafas olish sistemasi kelib chiqishi va joylashishiga ko‘ra bevosita hazm qilish sistemasi bilan bog‘liq. Suvda yashovchi umurtqalilarda nafas olish a'zosi vazifasini halqumga joylashgan oyquloq bajaradi. Quruqlikda yashovchilarda oyquloq yoriqlari yopilib, yo‘qolib ketadi. Nafas olish a’zosi vazifasini ichak devorining o‘simtasi – o‘pkalar bajaradi. Demak, umurtqalilar filogenezida yashash sharoitiga moslashishiga qarab ikki xil nafas olish sistemasini uchratish mumkin. Baliqlarda nafas olish sistemasi oyquloq yaproqlaridan iborat. Evolyutsiyada o‘pka birinchi marta amfibiyalarda paydo bo‘ladi. Amfibiya o‘pkasi ichak o‘simtasi bo‘lmish havo xaltachalariga gomologdir. Ularning o‘pkasida to‘siqlar, bronxlar bo‘lmaydi. Shu sababli, o‘pka 30-40% kislorodni yetkazib bera oladi, amfibiyalarda o‘pkadan tashqari teri ham nafas olishda qatnashadi.
-
Ўзбекистон иқтисодиёти Статистик ва таҳлилий шарх
Ўзбекистон Иқтисодиёти 2002» нашри Америка ва Европа халқаро ривожланиш агентликлари USAID ва EuropeAidларнинг молиявий ва техник кўмаги орқали Самарали иқтисодий сиёсат марказида тайёрланди. Ушбу нашр Ўзбекистон Республикасининг 2000-2002 йиллардаги ижтимоий иқтисодий ривожланиш йўналишларини баҳолашга бағишланган бўлиб, уни келгусида ҳар чоракда тайёрлаш кўзда тутилган.
-
Efir moylari va iridoidlar saqlovchi dorivor o`simliklar va mahsulotlar
Qo`llanmada efir moylari va iridoidlar saqlovchi dorivor o`simliklar va mahsulotlar haqida tavsiyalar berilgan.
-
Хукук
1. O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi mamlakat mustaqilligining huquqiy asosi. O'zbekiston Respublikasining Konstitusiyasi davlatimiz mustaqilligining huquqiy zamini, xalq xohish-irodasining oliy ifodasi. Har bir davlat Asosiy qonunida birinchi o'rinda o'zining boshqaruv shaklini ifoda etishi lozim. Chunki davlatning siyosiy-huquqiy maqomi belgilanmay turib, jamiyatning ijtimoiy- siyosiy, iqtisodiy, ma'naviy va madaniy hayotining ustuvor yo'nalishlariga oid qoidalarni aniqlashtirish mantiqsiz bo'lar edi. O'zbekiston chinakam mustaqillikka va erkinlikka erishdi, yer, yer osti boyliklari. boshqa tabiiy zaxiralar, iqtisodiy, ilmiy-texnikaviy va intellektual imkoniyatlar milliy boylikka aylandi, o'zbek xalqining asl tarixi va madaniyati qad rostladi, shoirlar, muallimlar, mutafakkirlar, davlat arboblarining pok nomlari tiklandi. Insonning huquq va erkinliklari Konstitutsiya va qonunlar tomonidan himoyalangan.
-
Ҳуқуқий информатика
Мазкур ўқув-услубий қўлланма “Ҳуқуқий информатика” фани ўқув курсининг дастури асосида тайёрланган бўлиб, унда маъруза ва семинар машғулотлари режалари, фанга оид асосий тушунча ва атамаларнинг мазмуни, тест саволлари ҳамда фанни чуқурроқ ўрганиш учун фанга оид адабиётлар рўйхати ўз ифодасини топган.
-
Фукоролик жамияти ва хукукий давлатнинг асослари
Кириш Мавзунинг долзарблиги ва эътиборга сазоворлиги шундан иборатки, бугунги кунда Ўзбекистонда фуқаролик жамияти ва ҳукукий давлат куриш жараёнида ҳуқуқ ва эркинликлар жуда муҳимдир. Ўзбекистоннинг ҳукукий давлат сифатида мустақилликни қўлга киритиши билан бутун ижтимоий иқтисодий соҳасида кўп ўзгаришлар содир бўлмоқда. Бир сўз билан айтганда, халқимизнинг маънавий туғилиши юз бермоқда. Бу хусусда Президентимиз И.А.Каримов таъкидлаганларидек: "Фақатгина фуқаролик жамияти ва ҳуқуқий давлатда янги демократик қадриятлар илдиз отишига, инсон ҳақ- ҳуқуқлари ва унинг эрки асосий бойлиги бўлган дунёвий ҳуқуқий давлат ва фуқаролик жамиятига мос келадиган янги замонавий сиёсий, хўжалик ва жамоа тузилмалари қарор топишига имкон туғилади". Шуни таъкидлаш жоизки, эришган ютуқларимиз сира хам тасодифий эмас. Бу ўтмиш ва хозирги кунга берилган тўғри, илмий асосланган баҳонинг, ўтиш даври мураккаб масалаларини хал этишнинг Энг тўғри йўлни танланганлигининг натижасидир. Ўзбекистон харакат дастурини аниқ ишлаб чиқиб, жамиятни ўзгартиришга киришди. Республикадаги хақиқий
-
Ўзбекистон Республикасининг прцесуар кодекси
Фукаролик суд ишларини юритиш тўғрисидаги конун ҳужжатлари буйруқ тартибидаги ишларни, даъво тартибидаги ишларни, алоҳида тартибда юритиладиган ишларни, ҳакамлик судининг ҳал қилув қарори билан боғлик ишларни ва чет давлат судларининг ҳамда чет давлат ҳакамлик судларининг (арбитражларининг) ҳал қилув қарорларини тан олиш ва ижрога каратиш билан боғлиқ ишларни кўриб чиқиш ҳамда ҳал этиш тартибини белгилайди. Агар Ўзбекистон Республикасининг халқаро шартномасида Ўзбекистон Республикасининг фукаролик суд ишларини юритиш тўғрисидаги қонун ҳужжатларида кўрсатилганидан бошкача қоидалар белгиланган бўлса, халкаро шартнома қоидалари қўлланилади.
-
Ўзбекистон Республикаси Қизил китоби
Ўзбекистон Республикаси Қизил китобининг 11 жилдида ҳайвонот оламининг ноёб ҳамда йўқ бўлиб кетиш хавфи остидаги турлари тўғрисидаги маълумотлар жамланган. Унда ҳар бир турнинг мақоми, қисқача тавсифи, тарқалиши, яшаш тарзи, сони ва ареалининг ўзгариши сабаблари, муҳофаза ва кўпайтириш чоралари келтирилган. Китоб табиатни муҳофаза қилиш ходимлари, зоологлар, ҳайвонот олами билан қизиқувчи ўқувчиларга мўлжалланган.
-
Ахборот хавфсизлиги : муаммо ва ечимлар
Ушбу тўпламга Ўзбекистан Республикаси Президентининг «Истеъдод» жамғармаси қошидаги масофали ўқитиш марказида Россия ахборот технологиялари интернет университетининг «Ахборот хавфсизлиги асослари» курслари бўйича 2004 йил 4 февралдан 23 февралгача малакаларини оширган олий таълим муассасалари професеор-ўқитувчиларининг илмий мақолалари киритилган.
-
ПРОБЛЕМЫ РАЦИОНАЛЬНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ И ОХРАНА ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ ЮЖНОГО ПРИАРАЛЬЯ
Содержание белка определяли ви методом без минерализации проб в щелочном экстракте (табл. 2). Оптическую плотность растворов измеряли при длине волны 546 им. Расчет вели по калибровочному графику, в качестве стандарта использовали бычий сыво роточный альбумин. Количественное определение свободных аминокислот проводили на безбелковом экс- тракте нингидриновым методом (табл. 3).
-
Табобатда кимё ва биология (Қизиқарли савол-жавоблар)
Қўлланмада биология фанлари интеграциясига доир 2220 та қизиқарли савол-жавоб ҳамда донишмандларнинг табобатга оид 782 та маслаҳатлари берилган.
-
Ўрта Зарафшон воҳасининг суғорма деҳқон жамоалари томонидан ўзлаштирилиши тарихи
Ўзбекистон Республикасининг Президенти И.А.Каримов ўзбек халқининг давлатчилиги тарихи анъаналарини, маданиятини ҳар томонлама чуқур ва объектив ўрганишни, ўзбек халқининг қадимги тарихини ўрганишни давлат сиёсати даражасига кўтарилганлигини, буни тарихчилар олдига катта вазифа қилиб қўйилганлиги тўғрисида бир неча марталаб гапирган эди. Зарафшон воҳасининг асосий дурдонаси Самарқанд шаҳри тўғрисида гапирар экан, “Самарқанд ўзининг бой тарихи, буюк маданияти, ўзининг бетакрор маданий обидалари билан инсоният цивилизацияларининг бешикларидан бири бўлиб хизмат қилди ва бугунги кунда ўзининг салоҳияти, бетакрор қиёфаси билан дунёдаги минг-минглаб одамларни ҳаяжонлантиради ва бутун халқимизни фахри ҳисобланади”