-
Ўлимга тик боққанлар
А.Аҳмад,Инсон ҳар нарсага чидаши мумкин лекин адолатсизликка чидай олмайди.Бу ҳаётий ҳақиқат неча бор халқнинг бош кўтаришига исёнига сабаб бўлган
-
Букет алых роз. Проза, драматургия, поэзия
Усман Азим,В представленной на русском языке книге Народного поэта Узбекистана Усмана Азима помимо стихотворений содержатся рассказы "Офисная выставка", "Букет алых роз", "Любовь", "Лэлин", а также пьесы "Всего один шаг", "Край, где рождается заря".
-
Жиззах алломалари
Атаев М.,Китобда ёзма манбалар ва археологик тадқиқотлардага асосланган ҳолда, Жиззах воҳаси (қадимги Уструшана минтақаси) даги шаҳар ва қишлоқлар ҳақида қисқача таъриф берилган. Сўнгра Жиззах воҳасидан етишиб чиққан уламолар тўғрисида маълумотлар келтирилган.
-
Tafakkur kemasi
Vazira Ibrohimova,,uning hayot yo'lini belgilab beruvchi mayoqekanligi haqida, teatr san'atida ustoz-shogirdlik an'analarining o'rni, umrboqiyligi haqida. Muallif ushbu mavzularda o'z mushohadalarini bayon qilish bilan birga taniqli yozuvchilar, teatr namoyondalari suhbatlari orqali sizni ularning ijod olamiga olib kiradi.
-
So'z chamani
Alisher Navoiy,"So'z chamani" turkum kitoblarining ilk risolasi Hazrat Alisher Navoiy g'azallaridan tuzildi. Ko'hna turkiy-o'zbekyozuvining"alif"idan boshlab "yo"siga qadar, barcha harflariga oid she'rlardan saralab olishga harakat qilindi.
-
HOJIMUQON Qissa
QALMAQON ABDUQODIROV,Mashhur polvon Hojimuqon o‘z elida nechog'U izzat-hurmatga ega bo‘Isa, 0‘zbekistonimizda ham shunday e’tibor va tahsinga sazovordir. Keksalarimiz orasida uni bilmagan, uning tug'ma kuchini, kurash san’atini miriqib tomosha qilmagan odam kamdan kam topilsa kerak. Chunki, Hojimuqon ko'pincha shu go‘zal Toshkentimiz sahnalarida, maydonlarida kurash tushgan.
-
АМИР ТЕМУР ҲАҚИДА ҲИКОЯЛАР
БЎРИБОЙ АҲМЕДОВ,Буюк бобомиз Амир Темурнинг ҳаёти, айниқса, давлатчилик сиёсати ва саркардалик фаолияти пайтида амалга оширган улуғ ишларини ўрганишга мамлакатимиз томонидан катта эътибор берилмоқда. Халқимиз босиб ўтган йўлни, маънавиятимиз, адабиётимиз тарихига олтин саҳифалар битиб кетган ўша XIV-XV асрларда яшаган барҳаёт сиймоларни тушунишда ҳам буюк бобокалонимизнинг ҳаёти ва амалга оширган ишларини ўрганиш, ҳаётига, шахсиятига синчков назар солиш алоҳида аҳамиятга эга.
-
-
Куздаги кўклам
Абдухолиқ Абдураззоқов,Кўриб турганингиздек, қўлингиздаги китоб "Куздаги кўклам" тарзида рамзий номланган. Инсон умри ҳам шартли фаслларга бўлинади. Шунинг учун Абдухолиқ Абдураззоқов ҳам умрининг эллигинчи довонини кузга, унинг истиқлол босқичини эса кўкламда қиёс қилади
-
Катта офтоб
Салим Ашур,Қўлингиздаги тўпламни ўқир экансиз, ундаги шеърлар қалбингизни ватан кенгликларига туташтириб,улканлаштиради. Йўлингизга термилган онангизни эслаб, дунё гўзаллигига махлиё бўлиб бораётган ўзинингизни айблайсиз.
-
Qo'noq
Bayram Aytmurod,ayramning ushbu hikoyalarida siz bolalikning beg'ubor nigohini, o'zingizga tanish iztiroblari va hayratlarini ko'rasiz. Do'sti uchun muhabbat maktubini bitgan bolaning vijdon qiynoqlari, vaqt chegarasida yoshligi bilan uchrashgan inson ruhiyatidagi to'lg'oqlar sizga naqadar qadrdon ekanligini tuyasiz.
-
Тонг табассуми
Абдумажид Азим,Абдумажид Азим бетакрор иқтидор эгаси. Унинг ўнлаб шеърий китоблари чоп этилган. Шу забардаст ёшида нафақат шеърлар, балки таржима, публицистика, адабиётшунослик йўналишларида ҳам баравар қалам тебратиб келмоқда. Бу ижодкор ўз ижодини каттакон адабиёт тарозисига қўйиб, салмоғини мўлжаллаб олади ва кейингина кўпчиликка ҳавола этади. Ёзганларининг барокати эса унинг илми ва тинимсиз меҳнатидан. Ҳурматли китобхон, қўлингиздаги "тонг табассуми" тўплами ҳам ана шундай меҳнат маҳсулидир.
-
-
-
Ёрқин кунлар нафаси
Али Муҳаммад,Ўзбекистон халқ ёзувчиси, Давлат мукофоти лауреати Муҳаммад Аллнинг мазкур «Ёрқин кунлар нафаси» номли янги китобида ўзгараётган Ўзбекистонда рўй бераётган шқддатли қадамлардан илҳомланиб ёзилган очерк ва публицистик асарлар, бугунги кунда долзарб бўлган қардош адабиётлар билан адабий алоқалар, адабиётимизнинг ўтмиши ва бугуни ҳақидаги мулоҳазалар акс этган мақолалардан ташкил топди.
-
Bahor bulbullarining chah-chahi
Muhammad Ali,Tarjima bu san'at. Qalbni qalbga, tilni tilga bog‘lash san'ati. Tarjima haqida soatlab gapirish mumkin. Uning asosiy maqsadi agar bu badiiy tarjima bo'lsa — bir millat vakilining tafakkur dunyosi, so'z boyligi, badiiy estetik qarashlarining mahsuli bo'lgan asarning asliyatiga imkon qadar p u tu r yetkazm ay tarjim a tiliga o'girish. Bu esa nihoyatda m ashaqqatli vazifa. Badiiy asar tarjim onida qobiliyat bo'lishi kerak. U butun vujudi bilan asarni his qilishi va ana shu hissiyotni yetkazib berish yo’lini izlashi, tinimsiz mehnat qilishi lozim.