-
-
Gumanitar,
-
-
-
-
-
Gumanitar,
-
-
-
Gumanitar,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ўзбекистон иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш йўлида
И. А.Каримов,Иқтисодий ислоҳотлар стратегияси ва йулини шакллантириш механизми
-
Yangi O'zbekiston: davlat va jamiyat boshqaruvining g'oyaviy-mafkuraviy asoslari
H.Rasulov,Ushbu o'quv qo'llanma yangi O'zbekiston davlat va jamiyat boshqaruvining g'oyaviy-mafkuraviy asoslarini nazariy va amaliy asoslashga bag'ishlangan.
-
ТАЪЛИМДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАР
Ишмухамедов Р., Абдукодиров А., Пардаев А.,К^лланмада келтирилган педагогик технологиялардан фойдаланган хдпда утказиладиган машгулот жараёни услубиятини хар бир профессор- укитувчи узи укитаётган фани ва предметининг мазмуни, максади, шунингдек, шароити, талаба (ёки укувчи)ларнинг имконияти ва эх.тиёжларидан келиб чиккан холда узгартириши ёки укитиш жараёнида келтирилган технологиялар асосида узининг муаллифлик технологияларини яратиши ва улардан фойдаланиши мумкин
-
ТЕРМИЗ
Хамидулла Кароматов,билан йугрилган. Имом Ат-Термизий, авлиё Хаким ота каби улур зотларнинг улмас рухи, хаётбахш угитлари баркамол авлодларни вояга етказди.
-
Термизийларнинг илмий тафаккури
С.Турсунов, Б.Муртазоев,Қўлингиздаги китобда дунёвий илм тафаккури йўлида ўзининг илмий ва диний дунёқараши билан халқимиз орасида катта ҳурмат қозонган аллома Ҳаким ат-Термизий ҳаёт йўли ҳамда ижодий фаолиятига оид манбалар ёритилган.
-
Ўзбекистонда миллатлараро муносабатлар ва бағрикенглик
Р.Х.Муртазаев,Ўқув қуўлланма ижтимоий-гуманитар фанлар вакиллари, талаба ва мутахассислар, мавзуга қизиқувчи барча китобхонлар доираси учун мўлжалланган.
-
Ўзбек халқ этнографияси
А.Жабборов,Китоб ижтимоий - гуманитар фанларга ихтисослашган олий ўқув юртларининг бакалавриат ва магистратура талабалари ҳамда этнология билан қизиқувчилар учун муҳим манба бўлиб хизмат қилади.
-
Etnopedagogikaning shakllanish va rivojlanish bosqichlari
M.B.Qosimova,Mazkur o'quv qo'llanmada etnopedagogikaning shakllanish bosqichlari,tarixi,maqsadi,o'rganilishi darajasi , ma'rifiy, madaniy va ma'naviy vazifalari , jamiyat taraqqiyotidagi o'rni atroflicha o'rganilganligi , ma'naviy barkamol shaxsni tarbiyalashda komil insonning o'rni, inson va jamiyat rivojini belgilashda etnopedagogikaning ma'rifiy-madaniy g'oyalari haqidagi fikrlar bayon etilgan.
-
ИМОМ АБУ ИСО АТ-ТЕРМИЗИЙ ВА ТЕРМИЗИЙ АЛЛОМАЛАР
Турсунов, Сайпулла,Ушбу монография юртимизнинг асл фарзавди, етук олим, мухаддис, маънавий мадаииятимизнинг улуг намояндаси, хадис илми юксалишига муносиб хисса куш- ган, таникли хадисшунос олим Имом Исо Термизий ва Термизий алломаларнинг хаёти, ижоди ва дунёвий-ирфоний фаолиятига багишланади
-
Baqtriya-Toxariston buyuk ipak yo'lida
E.Qobulov,Ушбу асар Хоразмда утган халқларнинг, кадимги яхудийлар, насронийлар, мажусийлар ва мусулмонларнинг урф-одатлари, анъаналари, байрамлари, кадриятлари, динлари, пайгамбарлари, мукаддас китоблари хакидаги барча маьлумотларни узида туплаган-комус хисобланади
-
Тарихий тадқиқотларнинг методологияси ва замонавий усуллари
Шадманова С., Юлдашев М.,Дарсликда гендер ва менталитет тарихи ҳамда визуал тадқиқотлар каби тарихий тадқиқотлар йўналишларининг ўзига хос жиҳатлари, усуллари ва манбалари ҳақидаги материаллар ўз аксини топган.
-
Ўзбек миллий мафкурасининг тараққиёт босқичлари.
Х.Худойбердиев,Монографияда мафкура тушунчасининг мазмун-моҳияти, ўзбек миллий мафкурасининг илдизлари, ўзбек миллий мафкурасининг халқ, миллат тараққиётидаги кўринишлари, хусусан, инсониятнинг илк диний-мафкуралар зардуштийлик, тангричилик, буддавийлик, иудавийлик, насронийлик, ислом диний мафкураларининг юртимиз ҳудудида тарқалиши, амал қилиши, буюк мутаффакирларимиз томонидан илгари сурилган адолатли жамият, фозил одамлар, инсонпарлик ҳақидаги миллий ғоялари, Амир Темур ва Темурийлар даври мафкураси, ўзбек маърифатпарварлари мафкураси жадидчилар мафкураси,истиқлол даври-миллий мафкураси ва миллий ғояси каби масалалар таҳлил қилинган
-
Ҳизбут-таҳрир фитнасидан огоҳлантириш
У.Алимов,Эътиборингизга ҳавола қилаётган ушбу китобда адашган тоифалардан бири-Ҳизбут-таҳрир ва унинг хато тушунчалари тўғрисида сўз юритилади.
-
СУРХОН ВОҲАСИДАГИ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ВА МАДАНИЙ ЖАРАЁНЛАР
ОЙБЕК ИСАЕВ,Ушбу монография Сурхон вохаси тарихи буйича тадкикот иши олиб бораётган магистрлар, докторантлар шу билан бирга тарих таълими йуналишида тах;сил олаётган талабалар хамда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Geosiyosat va xalqaro munosabatlar tarixi
X.S.Jumaniyozov,Monografiyadan tarix fakulteti talabalari , shuningdek, ushbu soha bilan qiziquchilar foydalanishi mumkin .
-
История начинается в Шумере
Крамер С.Н.,Шумеры, как и их преемники вавилоняне, не знали, в противоположность древним египтянам, того развитого заупокойного культа, который побуждал снабжать умерших всем, что было им дорого при жизни, в том числе и излюбленными литературными произведениями.
-
Вавилонская башня
Эвелин Кленгель-Брандт,В книге рассказывается о культовых сооружениях древней Месопотамии, истории изучения месопотамских древностей, археологических исследований Вавилона. Рассматривается восприятие мифа о Вавилонской башке в древности, средневековье в новое время.
-
Банк ҳуқуқи
А.Зуляров,Қўлланмадан олий ўқув юртлари коллеж талабалари молия ва банк тизими ходимлари фойдаланишлари мумкин .
-
Древний Восток
Н.В. Александрова, И.А. Ладынин,Учебное пособие «Древний Восток» посвящено становлению, развитию и особенностям первых в мире цивилизаций, история которых начинается с IV тысячелетия до нашей эры. Пособие состоит из 7 глав: «Древний Египет», «Древняя Месопотамия », «Малая Азия и Закавказье в древности», «Восточное Средиземноморье и Аравия», «Древний Иран», «Древняя Индия» и «Древний Китай». Каждая глава имеет четкую структуру, облегчающую поиск нужного материала. Приводятся объяснения основных исторических терминов и понятий изучаемого периода.