-
-
УЗБЕКИСТОНДА СОВЕТ ҲОКИМИЯТИНИНГ ДИНИЙ СИЁСАТИ: УЙДИРМА ВА ТАРИХ ҲАҚИҚАТЛАРИ
АХ, МАДЖОН САЛМОНОВ,Gumanitar, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Бойсун олимлари
Қ.Рашидов,Китоб щыувчи ёшлар, талабалар ҳамда кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
УЗБЕКИСТОНДА СОВЕТ ҲОКИМИЯТИНИНГ ДИНИЙ СИЁСАТИ: УЙДИРМА ВА ТАРИХ ҲАҚИҚАТЛАРИ
АХ, МАДЖОН САЛМОНОВ,Мазкур монографияда Узбекистонда совет хокимиятининг диний сиёсати ёритилган. Муаллиф архив хужжатлари ва бошка ман- балар тахлили асосида 1917-1960 йилларда совет хокимияти томо- нидан Узбекистонда юритилган диний сиёсатни илмий жихатдан асослаб берган.
-
Ўзбек адабиётида бадиийлик
Уммат Тўйчиев,Ушбу «Ўзбек адабиётида бадиийлик мезонлари ва уларнинг маромлари номли кўлланмани ёзишни менга топширгани ва бу тайёр бўлгач, ўқиб чиқиб, тузилиши ва ундаги асосий концепция билан танишгач, уни маъқуллаганлиги учун академик Иззат Султон га миннатдорчилик билдираман. У хасталиги туфайли, Лазиз Қаюмовга қўнгироқ қилиб, уни бу китобга муҳаррирлик қилишга кўндирди.
-
Миллат ва саломатлик раҳнамоси
Ж.Мадиев,Ҳукмингизга ҳавола этилаётган ушбу рисола буюк Амир Темур бобомизга бағишланган
-
Қахрамон Кенжаевич Ражабов
^ахрамон Кенжаевич Ражабов,К.К. Ражабов Мустакил Давлатлар Хамдустлигига кирувчи Россия Федерацияси, Туркманистон, Киргизистон, Қозоғистон, Тожикистон республикаларида утказилган халкаро анжуманларда, Вена (Австрия), Бордо (Франция), Истанбул, Анкара, Измир (Гуркия) каби турли шахарларда ташкил этилган илмий конференцияларда маърузалар килган.
-
Шеробод тарихидан лавҳалар
С.Турсунов,Ушбу китобда Шеробод заминида кечган тарихий, сиёсий,ижтимоий-иқтисодий ва маданий воқеа-ҳодисалардан лавҳалар акс этган.
-
Tilshunoslik asoslari
Yo`ldoshev Ibrohim,"Tilshunoslik asoslari" fanidan yozilgan ushbu o`quv qo`llanmada tilshunoslikning tarixi va nazaruyasiga oid materiallar berilgan. Unda "Tilning paydo bo`lishi", "Til va tafakkur", "Til va jamiyat", "Yozuv va uning paydo bo`lishi" kabi mavzular atroflicha yoritib berilgan. Mazkur o`quv qo`llanmaq oliy o`quv yurtlarining O`zbek tili va adabiyoti va Chet tillar fakulteti talabalari uchun "Tilshunoslik asoslari" kursi dasturi asosida yaratildi.
-
КОГНИТИВ ТИЛШУНОСЛИК
Шахриёр Сафаров,Ушбу рисолада изчил тараққиётдаги замонавий илмий-тадкикот парадигмаси лисоний фаолиятнинг когнитив таҳлилига оид масалалар ёритилган. Когнитив тилшунослик янгидан шакл топаётган соха, шу сабабли асосий эътибор ушбу йўналишнинг мақсади,
-
Умумий тилшунослик
Расулов Равшанхўжа,Кўлланмада умумий тилшунослик фани, жахон тил- шунослиги тарихининг асосий боскичлари, етакчи йуна- лишлари, мактаблари, таълимотлари ва тилшунос алло- малар хакда маълумот берилади
-
Adabiyot o'qitish metodikasi.
Qunduzxon Husanboyeva, Roza Niyozmetova,Mazkur "Adabiyot o'qitish metodikasi" darsligi amaldagi o'quv rejasi asosidagi o'quv dasturiga tayanibyaratilgan. Unda adabiyot o'qitishning eng dolzarb masalalari bugungi кип talablari nuqtai nazaridan yoritib berilgan. Darslik pedagogik yo'nalishdagi oliy o'quv yurtlari o'zbek tili va adabiyoti fakultetlari talabalariga mo'ljallangan.
-
O'zbek adabiyotini o'qitish metodikasi
Qozoqboy Yo'ldosh,Kitobda metodika sohasida milliy va chet el tajribalarining eng natijador usullaridan foydalanish yo'llari ko'rsatib berilgan.
-
Ўқитувчи нутқи маданияти
Н. Маҳмудов,Дарсликда нутқ маданиятининг назарий асослари, амалий масалалари ёритилган, бунда бевосита ўқитувчининг нутқий фаолиятига алоҳида ypғy берилган. Нутқ маданиятининг бошқа фанлар билан билан алоқаси кўрсатилган. Нутқнинг тўғрилиги, аниқлиги, мантиқийлиги, софлиги, бойлиги, жўялилиги, ифодалилиги каби асосий коммуникатив сифатлари батафсил таърифланган, жуда кўплаб фактик мисоллар тахлили асосида тегишли тавсиялар умумлаштирилган. Ўқиитувчининг нутк техникасидаги норасолик оқибатида юзага келадиган нуқсонларга ҳам эътибор қаратилган, уларни бартараф этиш бўйича амалий маслаҳатлар берилган.
-
Umumiy tilshunoslik
X.Ne'matov,Mazkur o'quv qo'llanmada jahon tilshunosligi tarixining bosib o'tgan taraqqiyot bosqichlari , til va nutq birliklari , tilshunoslik metodlari haqida fikr yuritiladi.
-
O`zbek tili
Otamirzayeva S.,O`quv qo`llanmada quyidagi: Unlilar; O`zbek adabiy tilining unli fonemalari tasnifi, tavsifi, talaffuzi va imlosi; Qator kelgan unlilar imlosi; Undoshlar; O`zbek adabiy tilining ayrim orfoepik me`yorlari; Urg`u; Intonatsiya; Nutqning fonetik bo`linishi; Bo`g`in; Orfografiya va uning asosiy tamoyillari; Mustaqil o`qish uchun matnlar; "O`zbek xalq maqollari"; Davlat tili, yangi o`zbek lotin alifbosi va imlosiga doir hukumat hujjatlari kabi mavzular berilgan.
-
Суфи оллоёрга замон боқажак
Равшан Мирзаев,Шарқ тасаввуф дунёсининг етук вакили, туркий ва форсий назмда бетакрор байтлар битган, Сўфи Оллоёрнинг ҳаёти ва ижоди мана бир неча асрдирки, инсониятни ўзига мафтун этиб келади .
-
Ватан учун яшайлик
Muallifi yo'q,Ватанимиз мустакиллигининг 20 йиллигига бағишлаб, она-диёримизда амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотлар, Ўзбекистонимизнинг буюк келажаги йўлидаги улуғвор янгиланишлар, замондошларимизнинг ёрқин сиймолари акс эт тирилган, юксак маҳорат билан ёзилган энг сара бадиий-публицистик маколалар, очерклар, насрий ва шеърий йўналишдаги энг яхши асарлар учун "Ватан учун яшайлик" танлови ўтказилди. Танловда Тошкент шаҳри, Коракалпоғистон Республикаси ва бар- ча вилоятларда яшаб ижод килаётган ижодкорлар фаол иштирок этиш ди. Ижодкорлар ўзларининг насрий, шеърий ва публицистик асарларини танловга юборишди. Ижодий ишлар танлов ҳайъати томонидан таҳлил этилиб, ғолиблар аникланди. Мазкур китобдан ана шу танлов голибларининг асарлари жой олган.
-
Independent Uzbekistan today
S.K.Ziyadullaev,The book is illustrated and is written for a general reader
-
Aruz va mumtoz poetikaga kirish
D.Yusupova,Sharq mumtoz poetikasining asosini ilmlar uchligi tashkil etadi. Bular: ilmi aruz, ilmi badi’ hamda ilmi qofiyadir. Adabiyotimiz tarixida bu uch ilm birgalikda mumtoz she’ming nafosati va shoirning salohiyatini belgilovchi mezon hisoblangan
-
ОНА ТИЛИДАН машқлар тўплами
Р. Икромова, Д. Муҳамедова,Мана, эркин фикрлаш, тўла маънода эркин ижод килиш даври келди. Бундай замон ҳакикий ижодкор зиммасига эрк билан баравар катта масъулият ҳиссини ҳам юклайди. Нукул хукукини пеш килиб, масъулиятини унутган одам каттик адашади. Биродарлар! Ёзувчи - халқ виждони, деган гап бежиз айтилган эмас. Айникса, бугунги кунда кимнинг кандай ижодкор эканлиги халк дардини, мамлакат ташвишини канчалик чукур хис этаётганига, бу юмушларга елкасини канчалик тутиб бераётганига боғлик