-
-
-
Jelsomino yolg'onchilar mamlakatida
J.Rodari,Chippolinoning g'aroyib sarguzashtlari? u ko'rsatgan jasorat va mardliklar esingizda bo'lsa kerak.
-
Боқий дарбадар
Султон И.,Ушбу тўпламда ёзувчи Исажон Султоннинг турли даврларда ёзилган сара асарлари жамланган. Боқий дарбадар романида Муборак зот тимсолида намоён болади мутлақ ҳақиқатга қўл кўтаргани учун абадий тириклик жазосига ҳукм этилган киши тимсоли орқали инсоният тарихидан то бугунги кунимизга қадар яшаб ўтган ва ҳаёт аро маъносиз дайдиб ,қилар ишлари ҳеч нарса бўлиб қолган кишиларнинг тақдиридан ҳикоя қилинади.
-
-
Жадид драмаси
Ризаев Шуҳрат,Ўзбекистоннинг Мустақил Республика деб эълон қилиниши халқимизнинг асрий орзуларини руёбга чиқарган ҳолда фавкулодда мураккаб вазифаларнинг мавжудлигини ҳам намоён этди. Юз ўттиз йил давом этган сўнгги истибдод собиқ Иттифоқдаги барча республикаларни жуда кўп ҳаётий зарур жабҳаларда бир-бирига тобелантириб қўйгани маълум бўлиб қолди. Айниқса, иқтисодий масалаларда бу ҳол жиддий муаммоларни келтириб чиқарганди. Айни чоғда ана шу «занжирбандлик»нинг маънавий ниқобига айлантирилган ижтимоий соҳаларда ҳам ғоят чалкаш, лекин муайян мафкурага тамомила бўйсунган қарашлар, талқин ва тушунчалар ҳукмронлиги аён бўлди.
-
Turkiy adabiyot durdonalari Rashod Nuri Guntekin 41
Xayriddin Sulton,O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2019-yil 15-oktabr kuni Ozarbayjon poytaxti Boku shahrida bo‘lib o'tgan Turkiy davlatlar hamkorlik kengashining yettinchi sammitida tashkilotga a’zo davlatlar adabiyotining eng sara namunalaridan iborat “Turkiy adabiyot durdonalari” deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatning ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O'zbekiston, Turkiya, Oozog'iston, Qirg'iziston, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi. Turkiy tilli davlatlar orasida ilk bor ro'yobga chiqarilgan ushbu yirik loyiha ona yurtimizda madaniyat va san’atga ko'rsatilayotgan ulkan g'amxo'rlikning, xalqimizning qardosh xalqlar va ularning so'z san’atiga nisbatan yuksak hurmat-ehtiromining ramzidir.
-
OTAJON TOG'ON 97
Muhiddin Rahim,0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2019-yil 15-oktabr kuni Ozarbayjon poytaxti Boku shahrida bo'lib o'tgan Turkiy davlatlar hamkorlik kengashining yettinchi sammitida tashkilotga a zo davlatlar adabiyotining eng sara namunalaridan iborat “Turkiy adabiyot durdonalari” deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatning ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi
-
Инсон-давр лўзгусида ва давр-инсон тақдирида
Ш.Рашидов,2017 йилда халқимизнинг оташқалб фарзанди чорак аср давомида Ўзбекистонга раҳбарлик қилган буюк сиёсий ва давлат арбоби
-
-
-
Дард борки, дармон бор
Хожи Менгназар Рустам ўғли,Қўлингиздаги Мингназар Рустам ўғлининг номи китобхонларга яхши таниш
-
Аждодларимиз қадри
Равшанов Поён,Аждодлар қадри ... Бугун биз юртимизда қарор топган Мустақиллик шарофати ўлароқ, халқимиз тарихига бемисл қизиқиш, улуғ ва буюк боболаримиз кечмишига беқиёс орзиқиш пайдо қилмоқдамиз. Мустақиллик юртимизга ўзликни қайтарди. Ўзликни англаш тарихий хотиранинг асосидир. Тарихий хотира эса аждодларнинг қадрини юксак қўйиш ва англаш билан мукаммаллик касб этади. "Аждодларимиз қадри" китобида муаллифлар шу ҳакда қизиқарли мушоҳада юритадилар. Қадимий шажаралар вa ўтмишдаги ёрқин тақдирлар мисолида халқимиз тарихининг янги қирраларига назар ташлайдилар.
-
АБУ АЛИ ИБН СИНО
А.Рахим,Асардаги вокдалар «Абу Али ибн Сино» романининг биринчи китоби сингари кизикдрли, узига хос услубда тасвирланган.
-
Фасллар айланар, тугамайди шеър
Ўткир Раҳмат,Тўпламдан жой олган дилбар шеърларни, ижодкорнинг самимий ва содда услуби, оташин нафаси уфуриб турган достонларни ўқиб, адабиётнинг боқийлик сирларини яна бир бор кашф этасиз, деган умиддамиз.
-
Ўйланмаган тақдир талқини
М.Қаршибой,Ушбу китобчада ёш танқидчи Муртазо Қаршибойнинг мумтоз адиб Абдулла Қодирийнинг бадиий маҳорати